Дела апостолска 1:1-26

Уважени Теофиле! У свом првом писму сам ти говорио о свему; о томе како је Исус почео да делује и поучава, до дана када се узнео на небо, пошто је Духом Светим дао налог својим изабраним апостолима. Након своје патње, Исус је дао много доказа да је жив: указивао им се четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем. Једном приликом, док је још био са њима, Исус им је заповедио: „Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте испуњење Очевог обећања о коме сте раније слушали од мене: Јован је крштавао водом, али ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.“ Окупивши се око њега, питали су га: „Господе, хоћеш ли у ово време да обновиш израиљско царство?“ Он је одговорио: „Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу. Међутим, када Свети Дух сиђе на вас, примићете силу да сведочите за мене у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и до на крај света.“ Рекавши ово, Исус се узнео на небо, а један облак га је сакрио од њихових погледа. Док су им још очи биле упрте ка небу где је Исус отишао, одједном су се пред њима појавила два човека обучена у беле хаљине. Рекли су им: „Галилејци, зашто стојите ту и гледате у небо? Овај исти Исус који се од вас узнео на небо, вратиће се на исти начин како сте га видели да одлази на небо.“ Затим су се вратили у Јерусалим с горе, зване „Маслинска“, која је близу Јерусалима, удаљена један суботњи дан хода. Кад су стигли, попели су се у горњу собу где су обично боравили Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков (Алфејев син), Симон (кога су звали „Зилот“) и Јуда (Јаковљев син). Ту су се једнодушно и постојано молили. Са њима је било и неколико жена, Исусова мајка Марија и Исусова браћа. Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: „Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“ (Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.) „О овоме је записано у књизи Псалама, где пише: ’Кућа његова нека буде пуста; не живео нико у њој.’ Исто тако, стоји написано: ’Нека се његова служба да другоме.’ Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био вазнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог васкрсења заједно са нама.“ Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.