Дела апостолска 1:1-26

У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао. Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству. И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене. Јер, Јован је крстио водом, а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.« Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?« А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац. Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.« И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа. Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих. »Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.« Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода. Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев. Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом. Тих дана устаде Петар међу браћом – а окупљеног народа је било око 120 душа – па рече: »Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса. А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.« (Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула. То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах – што значи »Крвна њива«.) »Јер, записано је у Књизи псалама: ‚Нека му опусти кућа и не било никог да у њој станује‘ и: ‚Нека његову службу преузме други.‘ »Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао – почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас – буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.« Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију, па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио – да би отишао где му је и место.« Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.