2. Korinćanima 4:6-18
2. Korinćanima 4:6-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Naime, isti Bog koji je rekao: „Neka zasvetli svetlost iz tame!“, zasvetlio je i u našim srcima, da poznamo Božiju slavu na licu Isusa Hrista. Ali ovo blago imamo u zemljanim posudama, da bude jasno da ova izvanredna snaga potiče od Boga, a ne od nas. Sa svih strana nas pritiskaju nevolje, ali nas ne slamaju, u nedoumici smo, ali nismo očajni, progonjeni smo, ali nismo napušteni, obaraju nas, ali nas ne uništavaju. Mi uvek na svome telu nosimo smrt Isusovu, da se i život Isusov pokaže na našem telu. Jer, dok god živimo, izloženi smo smrti radi Isusa, da se i život Isusov pokaže na našim smrtnim telima. Prema tome, smrt deluje u nama, a život u vama. I pošto imamo istog Duha vere kao onaj koji je napisao: „Poverovao sam, te zato govorim“, tako i mi verujemo, pa zato govorimo, jer znamo da će onaj koji je vaskrsao Gospoda Isusa, vaskrsnuti sa njim i nas, te nas zajedno sa vama postaviti uz sebe. Sve je to radi vas, da se milost Božija proširi na mnoge, te da njihovo zahvaljivanje bude izobilno, Bogu na slavu. Zato se ne predajemo, jer čak i ako se naš spoljašnji čovek raspada, onaj unutrašnji se iz dana u dan obnavlja. Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave. Mi, naime, ne pridajemo važnost onome što se vidi, nego onome što se ne vidi, jer vidljivo je privremeno, a nevidljivo je večno.
2. Korinćanima 4:6-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јер Бог, који је рекао да светлост засветли из таме, он је засветлио у нашим срцима – да ми будемо просвећени познањем славе Божје у лицу Исуса Христа. А ово благо имамо у земљаним судовима да би изванредна величина припадала Божјој сили, а не да од нас потиче. У свему трпимо невоље, али нисмо притешњени; у недоумици смо, али нисмо безнадежни; гоњени смо, али нисмо напуштени; обрају нас, али нас не уништавају. Куд год идемо свагда носимо Христово умирање на свом телу, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. Нас живе, наиме, свагда предају смрти због Исуса да се и живот Исусов покаже на нашем смртном телу. Тако смрт делује у нама, а живот у вама. Али пошто имамо исти дух вере, како је написано: „Поверавао сам, зато сам говорио”, и ми верујемо и зато говоримо, знајући да ће онај који је васкрсао [Господа] Исуса, васкрснути и нас са Исусом и с вама заједно поставити преда се. Јер све је вас ради, да благодат, која се посредством многих повећала, учини да буде изобилно захваљивање на славу Божју. Зато не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човек и уништава, наш унутрашњи човек се обнавља из дана у дан. Јер садашња наша лака невоља остварује нам прекомерно и неизмерно, вечно изобиље славе, јер ми не мислимо на оно што се види, него на оно што се не види; јер видљиве ствари су привремене, а невидљиве су вечне.
2. Korinćanima 4:6-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«, засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу. А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас. У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући, прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени, ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу. Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу. Тако у нама делује смрт, а у вама живот. А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«, и ми верујемо, па зато и говоримо, знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе. Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу. Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.
2. Korinćanima 4:6-18 Нови српски превод (NSP)
Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа. Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама. И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, јер знамо да ће онај који је васкрсао Господа Исуса, васкрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу. Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.
2. Korinćanima 4:6-18 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer Bog koji reèe da iz tame zasvijetli vidjelo, zasvijetli u srcima našima na svjetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista. Ali ovo blago imamo u zemljanijem sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga a ne od nas. U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosaðuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nada; Progone nas, ali nijesmo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo. I jednako nosimo na tijelu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na tijelu našemu pokaže. Jer mi živi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnome tijelu našemu. Zato dakle smrt vlada u nama, a život u vama. Imajuæi pak onaj isti duh vjere kao što je napisano: vjerovah, zato govorih; mi vjerujemo, zato i govorimo. Znajuæi da æe onaj koji podiže Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama. Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena izobiluje hvalama na slavu Božiju. Zato nam se ne dosaðuje; no ako se naš spoljašnji èovjek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan. Jer naša laka sadašnja briga donosi nam vjeènu i od svega pretežniju slavu, Nama koji ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ovo što se vidi, za vrijeme, a ono što se ne vidi, vjeèno.