2. Коринћанима 4:6-18

Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«, засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу. А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас. У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући, прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени, ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу. Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу. Тако у нама делује смрт, а у вама живот. А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«, и ми верујемо, па зато и говоримо, знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе. Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу. Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.