Друга Корићанима 4:6-18

Јер Бог, који је рекао да светлост засветли из таме, он је засветлио у нашим срцима – да ми будемо просвећени познањем славе Божје у лицу Исуса Христа. А ово благо имамо у земљаним судовима да би изванредна величина припадала Божјој сили, а не да од нас потиче. У свему трпимо невоље, али нисмо притешњени; у недоумици смо, али нисмо безнадежни; гоњени смо, али нисмо напуштени; обрају нас, али нас не уништавају. Куд год идемо свагда носимо Христово умирање на свом телу, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. Нас живе, наиме, свагда предају смрти због Исуса да се и живот Исусов покаже на нашем смртном телу. Тако смрт делује у нама, а живот у вама. Али пошто имамо исти дух вере, како је написано: „Поверавао сам, зато сам говорио”, и ми верујемо и зато говоримо, знајући да ће онај који је васкрсао [Господа] Исуса, васкрснути и нас са Исусом и с вама заједно поставити преда се. Јер све је вас ради, да благодат, која се посредством многих повећала, учини да буде изобилно захваљивање на славу Божју. Зато не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човек и уништава, наш унутрашњи човек се обнавља из дана у дан. Јер садашња наша лака невоља остварује нам прекомерно и неизмерно, вечно изобиље славе, јер ми не мислимо на оно што се види, него на оно што се не види; јер видљиве ствари су привремене, а невидљиве су вечне.