1. Knjiga Samuilova 14:29-52
1. Knjiga Samuilova 14:29-52 Novi srpski prevod (NSPL)
Jonatan mu odgovori: „Moj otac gura zemlju u propast. Pogledajte kako su mi se oči zasvetlele čim sam okusio malo ovog meda. Da je narod slobodno jeo od plena koji je zatekao kod svojih neprijatelja, ne bi li poraz Filistejaca bio još veći?“ Tog su dana tukli Filistejce od Mihmasa do Ajalona, pa se narod veoma izmorio. Tada se narod bacio na plen. Nahvatali su sitnu stoku, goveda i telad, klali ih na zemlji, i jeli ih s krvlju. To su javili Saulu: „Eno, narod greši protiv Gospoda jedući meso s krvlju.“ Saul reče: „Izneverili ste se Gospodu. Dovaljajte mi ovamo veliki kamen.“ Zatim je rekao: „Raziđite se među narod i recite im: ’Neka mi svako dovede svoga vola ili ovcu. Ovde ćete ih klati i jesti. Nemojte grešiti protiv Gospoda jedući krv.’“ Te noći mu je svako od naroda doveo svoga vola, pa su tamo klali i jeli. Tada je Saul sagradio žrtvenik Gospodu. To je bio prvi žrtvenik koji je sagradio Gospodu. Saul reče: „Siđimo noćas u poteru za Filistejcima, da ih orobimo dok ne svane jutro. Nećemo poštedeti ni jednog od njih.“ Oni mu odgovoriše: „Radi što ti se čini dobro.“ Sveštenik mu reče: „Pristupimo Bogu.“ Saul je pitao Boga: „Da se spustim u poteru za Filistejcima? Hoćeš li ih predati u ruke Izrailju?“ Ali onoga dana mu nije odgovorio. Tada Saul reče: „Pristupite ovamo svi narodni glavari! Doznajte i vidite kako je ovaj današnji greh bio počinjen! Jer tako mi živoga Gospoda, koji izbavlja Izrailja, ako se krivica nađe i na mom sinu Jonatanu, biće svakako pogubljen!“ Ali niko mu iz svega naroda nije odgovorio. Saul reče celom Izrailju: „Vi stanite na jednu stranu, a ja i moj sin Jonatan staćemo na drugu stranu.“ Narod odgovori Saulu: „Radi što ti se čini dobro.“ Tada se Saul obratio Gospodu: „Bože Izrailjev, pokaži po pravdi!“ Žreb je pao na Jonatana i Saula, a narod je izašao nevin. Saul reče: „Bacite žreb između mene i moga sina Jonatana!“ Žreb pade na Jonatana. Saul reče Jonatanu: „Reci mi šta si uradio.“ Jonatan mu ispriča: „Ja sam samo okusio malo meda krajem štapa koji mi je bio u ruci. Evo me, spreman sam da umrem.“ Saul reče: „Neka mi tako učini Gospod, i još više, ako danas zaista ne umreš, Jonatane!“ Tada je narod rekao Saulu: „Zar da umre Jonatan koji je učinio ovo veliko izbavljenje u Izrailju? Daleko bilo! Tako živ bio Gospod, nijedna vlas neće pasti s njegove glave na zemlju, jer on je danas učinio ovo delo uz Božiju pomoć!“ Tako je narod izbavio Jonatana, te nije poginuo. Saul je prestao da goni Filistejce, a Filistejci su se vratili u svoja mesta. Kad je Saul učvrstio carevanje nad Izrailjem, zaratio je protiv svih svojih neprijatelja unaokolo: protiv Moava, protiv potomaka Amonovih, protiv Edoma, protiv careva sovskih, i protiv Filistejaca. Gde god bi se okrenuo, pobeđivao bi. Odlikovao se junaštvom; porazio je Amaličane, i izbavio Izrailja iz ruku onih koji su ga pljačkali. Saulovi sinovi su bili: Jonatan, Jesvija, i Malhi-Suv, a njegove dve ćerke zvale su se: starija Merava, a mlađa Mihala. Saulova žena zvala se Ahinoama, ćerka Ahimasova, a zapovednik njegove vojske zvao se Avenir, sin Nera, Saulovog strica. A Kis, Saulov otac, i Ner, Avenirov otac, bili su sinovi Avilovi. Ljuti se rat vodio sa Filistejcima tokom sveg Saulovog veka. A kada bi Saul video kojeg odvažnog čoveka ili vrsnog ratnika, uzimao bi ga u svoju službu.
1. Knjiga Samuilova 14:29-52 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јонатан одговори: „Мој отац навлачи несрећу на народ. Видите како су ми очи засијале кад сам окусио мало тог меда. Да су људи јели слободно од плена непријатеља својих који су нашли, како би тек онда поразили Филистејце!” Тога дана потукоше Филистејце од Михмаса до Ајалона и народ се умори веома. Тада народ навали на плен. Похваташе овце, говеда и телад, поклаше их на земљи и поче народ да једе са крвљу. Јавише Саулу и рекоше: „Ево, народ греши Господу јер једу с крвљу.” Тада он рече: „Згрешили сте. Доваљајте један велики камен.” Затим рече Саул: „Прођите кроз народ и реците: ‘Свако нека доведе к мени свога вола или своју овцу и овде их закољите и једите. Тако нећете грешити Господу кад једете с крвљу.’” Те ноћи свако својом руком доведе шта је имао и ту заклаше. Саул подиже жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је подигао Господу. Потом рече Саул: „Хајдемо за Филистејцима ноћас да их опленимо до јутра! Ниједног нећемо оставити!” Народ одговори: „Уради све шта мислиш да је добро.” Међутим, свештеник рече: „Да приступимо овде Богу.” Саул упита Бога: „Да ли да гонимо Филистејце? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?” Тога дана не доби одговор. Тада Саул рече: „Приступите овамо сви поглавари народни. Испитајте и видите у чему је био преступ данас. Тако био жив Господ који избавља Израиљ, ако је крив и син мој Јонатан, мора умрети!” Нико из целог народа му не одговори. Тада он рече целом Израиљу: „Ви будите с једне стране, а ја и мој син Јонатан с десне стране.” Народ рече Саулу: „Чини шта мислиш да је добро.” Тада Саул рече Господу: „Боже Израиљев, покажи правду!” Јонатан и Саул се окривише, а народ се ослободи. Потом Саул рече: „Баците жреб између мене и сина мога Јонатана.” Окриви се Јонатан. Саул рече Јонатану: „Кажи ми шта си учинио?” Јонатан исприча и рече: „Само сам окусио мало меда вршком штапа који ми је био у руци. Ево ме, нека умрем!” Тада Саул рече: „Нека ми Бог учини и нека дода, мораш да умреш, Јонатане.” Међутим, народ рече Саулу: „Зар Јонатан да погине што је учинио велико спасење Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, неће му пасти ни длака с главе на земљу! Он је уз Господа ово данас учинио.” Тако народ избави Јонатана и он не погибе. Саул престаде да гони Филистејце и Филистејци одоше у своја места. Саул је учврстио своју владавину над Израиљем. Ратовао је против свих околних непријатеља својих: против Моаваца, против синова Амонових, против Едомаца, против царева совских и против Филистејаца. Куда год би кренуо, побеђивао је. Показао је снагу кад је победио Амаличане и избавио Израиљ из руку оних који су га пљачкали. Саулови синови били су Јонатан, Исуја и Мелхисуја, а две ћерке су се звале Мерава, старија, и Михала, млађа. Жена Саулова се звала Ахиноама, ћерка Ахимасова. Његов војсковођа се звао Авенир, син Ниров, који је био стриц Саулов. Кис, отац Саулов, и Нир, отац Авениров, били су Авилови синови. Цео живот је Саул ратовао с Филистејцима. Кога год би видео храброг и снажног, узимао би га к себи.
1. Knjiga Samuilova 14:29-52 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда. Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?« А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена. Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу. То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!« »Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!« А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘« Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га. Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ. Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.« А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.« Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.« Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?« Али Бог му не одговори тога дана. Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен. Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!« Али нико од војске не рече ништа. Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.« »Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска. Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.« Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна. На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.« И коцка паде на Јонатана. Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.« »Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?« А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!« Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!« Тако војска спасе Јонатана од смрти. Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу. Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је. Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали. Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал. Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова. Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц. Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови. Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.
1. Knjiga Samuilova 14:29-52 Нови српски превод (NSP)
Јонатан му одговори: „Мој отац гура земљу у пропаст. Погледајте како су ми се очи засветлеле чим сам окусио мало овог меда. Да је народ слободно јео од плена који је затекао код својих непријатеља, не би ли пораз Филистејаца био још већи?“ Тог су дана тукли Филистејце од Михмаса до Ајалона, па се народ веома изморио. Тада се народ бацио на плен. Нахватали су ситну стоку, говеда и телад, клали их на земљи, и јели их с крвљу. То су јавили Саулу: „Ено, народ греши против Господа једући месо с крвљу.“ Саул рече: „Изневерили сте се Господу. Доваљајте ми овамо велики камен.“ Затим је рекао: „Разиђите се међу народ и реците им: ’Нека ми свако доведе свога вола или овцу. Овде ћете их клати и јести. Немојте грешити против Господа једући крв.’“ Те ноћи му је свако од народа довео свога вола, па су тамо клали и јели. Тада је Саул саградио жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је саградио Господу. Саул рече: „Сиђимо ноћас у потеру за Филистејцима, да их оробимо док не сване јутро. Нећемо поштедети ни једног од њих.“ Они му одговорише: „Ради што ти се чини добро.“ Свештеник му рече: „Приступимо Богу.“ Саул је питао Бога: „Да се спустим у потеру за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?“ Али онога дана му није одговорио. Тада Саул рече: „Приступите овамо сви народни главари! Дознајте и видите како је овај данашњи грех био почињен! Јер тако ми живога Господа, који избавља Израиља, ако се кривица нађе и на мом сину Јонатану, биће свакако погубљен!“ Али нико му из свега народа није одговорио. Саул рече целом Израиљу: „Ви станите на једну страну, а ја и мој син Јонатан стаћемо на другу страну.“ Народ одговори Саулу: „Ради што ти се чини добро.“ Тада се Саул обратио Господу: „Боже Израиљев, покажи по правди!“ Жреб је пао на Јонатана и Саула, а народ је изашао невин. Саул рече: „Баците жреб између мене и мога сина Јонатана!“ Жреб паде на Јонатана. Саул рече Јонатану: „Реци ми шта си урадио.“ Јонатан му исприча: „Ја сам само окусио мало меда крајем штапа који ми је био у руци. Ево ме, спреман сам да умрем.“ Саул рече: „Нека ми тако учини Господ, и још више, ако данас заиста не умреш, Јонатане!“ Тада је народ рекао Саулу: „Зар да умре Јонатан који је учинио ово велико избављење у Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, ниједна влас неће пасти с његове главе на земљу, јер он је данас учинио ово дело уз Божију помоћ!“ Тако је народ избавио Јонатана, те није погинуо. Саул је престао да гони Филистејце, а Филистејци су се вратили у своја места. Кад је Саул учврстио царевање над Израиљем, заратио је против свих својих непријатеља унаоколо: против Моава, против потомака Амонових, против Едома, против царева совских, и против Филистејаца. Где год би се окренуо, побеђивао би. Одликовао се јунаштвом; поразио је Амаличане, и избавио Израиља из руку оних који су га пљачкали. Саулови синови су били: Јонатан, Јесвија, и Малхи-Сув, а његове две ћерке звале су се: старија Мерава, а млађа Михала. Саулова жена звала се Ахиноама, ћерка Ахимасова, а заповедник његове војске звао се Авенир, син Нера, Сауловог стрица. А Кис, Саулов отац, и Нер, Авениров отац, били су синови Авилови. Љути се рат водио са Филистејцима током свег Сауловог века. А када би Саул видео којег одважног човека или врсног ратника, узимао би га у своју службу.
1. Knjiga Samuilova 14:29-52 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada reèe Jonatan: smeo je zemlju otac moj; vidite kako mi se zasvijetliše oèi, èim okusih malo meda. A da je još narod slobodno jeo danas od plijena neprijatelja svojih, koji naðe! ne bi li polom Filistejski bio još veæi? I tako pobiše onaj dan Filisteje od Mihmasa do Ajalona, i narod se vrlo umori. I naklopi se narod na plijen, i nahvataše ovaca i volova i telaca, i poklaše ih na zemlji, i stade narod jesti s krvlju. I javiše Saulu govoreæi: evo narod griješi Gospodu jeduæi s krvlju. A on reèe: nevjeru uèiniste; dovaljajte sada k meni velik kamen. Zatijem reèe Saul: razidite se meðu narod i recite: dovedite svaki k meni vola svojega i ovcu svoju; i ovdje zakoljite i jedite, i neæete griješiti Gospodu jeduæi s krvlju. I donese sav narod, svaki svoga vola svojom rukom one noæi, i ondje klaše. I naèini Saul oltar Gospodu; to bi prvi oltar koji naèini Gospodu. Potom reèe Saul: hajdemo za Filistejima noæas, da ih plijenimo do jutra, i da ih ne ostavimo nijednoga. A oni rekoše: èini što ti je god volja. Ali sveštenik reèe: da pristupimo ovdje k Bogu. I upita Saul Boga: hoæu li iæi za Filistejima? hoæeš li ih dati u ruke Izrailju? Ali ne odgovori mu onaj dan. Zato reèe Saul: pristupite ovamo svi glavari narodni, i tražite i vidite na kom je grijeh danas. Jer kako je živ Gospod koji izbavlja Izrailja, ako bude i na Jonatanu sinu mojem, poginuæe zaista. I ne odgovori mu niko iz svega naroda. Potom reèe svemu Izrailju: vi budite s jedne strane, a ja i Jonatan sin moj biæemo s druge strane. A narod reèe Saulu: èini što ti je drago. Tada reèe Saul Gospodu Bogu Izrailjevu: pokaži pravoga. I oblièi se Jonatan i Saul, a narod izide prav. I reèe Saul: bacite ždrijeb za me i za Jonatana sina mojega. I oblièi se Jonatan. Tada reèe Saul Jonatanu: kaži mi šta si uèinio? I kaza mu Jonatan i reèe: samo sam okusio malo meda nakraj štapa koji mi bješe u ruci; evo me; hoæu li poginuti? A Saul reèe: to neka mi uèini Bog i to neka doda, poginuæeš, Jonatane! Ali narod reèe Saulu: zar da pogine Jonatan, koji je uèinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bože saèuvaj! Tako živ bio Gospod, neæe pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. Jer je s pomoæu Božjom uèinio to danas. I tako izbavi narod Jonatana, te ne pogibe. Tada se vrati Saul od Filisteja, a Filisteji otidoše u svoje mjesto. I Saul carujuæi nad Izrailjem ratovaše na sve neprijatelje svoje, na Moavce i na sinove Amonove i na Edomce i na careve Sovske i na Filisteje, i kuda se god obraæaše, nadvlaðivaše. Skupi takoðer vojsku i pobi Amalika; i izbavi Izrailja iz ruku onijeh koji ga plijenjahu. A Saul imaše sinove: Jonatana i Isuja i Melhisuja; a dvjema kæerima njegovijem bjehu imena prvenici Merava a mlaðoj Mihala. A ženi Saulovoj bješe ime Ahinoama kæi Ahimasova; a vojvodi njegovu bješe ime Avenir sin Nira strica Saulova. Jer Kis otac Saulov i Nir otac Avenirov bijahu sinovi Avilovi. I bijaše velik rat s Filistejima svega vijeka Saulova; i koga god viðaše Saul hrabra i junaka, uzimaše ga k sebi.