Прва Самуилова 14
14
Јонатанов подвиг
1Једног дана рече Саулов син Јонатан своме штитоноши: „Хајде да идемо до страже филистејске, која је на оној страни.” Своме оцу не рече ништа. 2Саул је седео на крају Гаваје под наром код Мигрона. Народа је било с њим око шест стотина људи. 3Тада је носио оплећак у Салому Ахија син Ахитовог брата Ихавода, који је био син Финеса, који је био син Илија, свештеника Господњег. Народ није знао да је Јонатан отишао. 4У кланцу којим је Јонатан хтео да прође до страже филистејске биле су две стрме стене са ове и са оне стране. Једна се звала Восес, а друга се звала Сене. 5Једна је стајала са севера према Михмасу, а друга на југу према Гаваји.
6Јонатан рече штитоноши: „Хајде да приђемо стражи тих необрезаних. Можда ће нам помоћи Господ, јер Господу није препрека да победи са много или са мало људи.” 7Момак штитоноша одговори: „Ради све што ти је на срцу, а, ево, моје срце је са тобом.” 8Тада му Јонатан рече: „Ево, прићи ћемо тим људима и показаћемо им се. 9Ако нам викну: ‘Чекајте док дођемо к вама’, стаћемо и нећемо ићи к њима. 10Ако кажу овако: ‘Попните се до нас’, тада ћемо се попети јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак.” 11Кад се обојица показаше стражи филистејској, Филистејци рекоше: „Ево, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили.” 12Онда стражари рекоше Јонатану и штитоноши његовом: „Попните се до нас да вам нешто кажемо.” Тада Јонатан рече штитоноши: „Хајде за мном јер их Господ предаде у руке Израиљу.” 13Јонатан се пењао рукама и ногама, а за њим штитоноша. Они су пред Јонатаном падали, а штитоноша их је убијао. 14У том првом покољу Јонатан и штитоноша побише двадесетак људи на пола рала земље. 15Страх се прошири у логору и пољу и целом народу. Стража и чета пљачкаша препадоше се. Земља задрхта јер се уплашише Бога.
16Саулови стражари у Гаваји Венијаминовој посматрали су и, гле, мноштво се ускомешало и ишли су тамо и овамо. 17Тада Саул рече људима који су били с њим: „Прегледајте и видите ко је отишао од нас.” Кад они прегледаше, гле, није било Јонатана и штитоноше његовог. 18Онда Саул рече Ахији: „Принеси ковчег Божји.” У то време је био ковчег Божји код синова Израиљевих. 19Док је Саул говорио са свештеником, граја у филистејском логору бивала је све већа. Онда Саул рече свештенику: „Остави то.” 20Тада Саул и сав народ који је био с њим сабраше се и дођоше до бојишта, гле, исукали мачеве један на другога и велика пометња је била међу њима. 21Јевреји који су одраније служили код Филистејаца и дошли с њима у поље напустише их и приђоше Израиљцима који су били са Саулом и Јонатаном. 22Такође, и сви Израиљци који су се били сакрили у Јефремовој гори, кад чуше да Филистејци беже, навалише и они да их туку. 23Тог дана Господ даде победу Израиљу. Бој се прошири према Вет-Авену.
Саулова клетва
24Израиљци се уморише тог дана јер је Саул рекао: „Нека је проклет човек који једе пре вечери, док се не осветим непријатељима својим.” Нико од целог народа не узе хлеба. 25Сви дођоше у шуму у којој беше меда на тлу. 26Кад народ дође у шуму, виде где цури мед и, гле, нико не принесе руке к устима својим јер се народ бојао клетве. 27Међутим, Јонатан није чуо кад је отац његов заклео народ и пружи врх штапа који је држао у руци, замочи врх у саће и примаче руку устима. Очи му засијаше. 28Тада један од људи проговори и рече: „Отац твој је заклео народ кад је рекао: ‘Нека је проклет човек који једе данас.’ Народ је уморан.” 29Јонатан одговори: „Мој отац навлачи несрећу на народ. Видите како су ми очи засијале кад сам окусио мало тог меда. 30Да су људи јели слободно од плена непријатеља својих који су нашли, како би тек онда поразили Филистејце!”
31Тога дана потукоше Филистејце од Михмаса до Ајалона и народ се умори веома. 32Тада народ навали на плен. Похваташе овце, говеда и телад, поклаше их на земљи и поче народ да једе са крвљу. 33Јавише Саулу и рекоше: „Ево, народ греши Господу јер једу с крвљу.” Тада он рече: „Згрешили сте. Доваљајте један велики камен.” 34Затим рече Саул: „Прођите кроз народ и реците: ‘Свако нека доведе к мени свога вола или своју овцу и овде их закољите и једите. Тако нећете грешити Господу кад једете с крвљу.’” Те ноћи свако својом руком доведе шта је имао и ту заклаше. 35Саул подиже жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је подигао Господу.
36Потом рече Саул: „Хајдемо за Филистејцима ноћас да их опленимо до јутра! Ниједног нећемо оставити!” Народ одговори: „Уради све шта мислиш да је добро.” Међутим, свештеник рече: „Да приступимо овде Богу.” 37Саул упита Бога: „Да ли да гонимо Филистејце? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?” Тога дана не доби одговор. 38Тада Саул рече: „Приступите овамо сви поглавари народни. Испитајте и видите у чему је био преступ данас. 39Тако био жив Господ који избавља Израиљ, ако је крив и син мој Јонатан, мора умрети!” Нико из целог народа му не одговори. 40Тада он рече целом Израиљу: „Ви будите с једне стране, а ја и мој син Јонатан с десне стране.” Народ рече Саулу: „Чини шта мислиш да је добро.” 41Тада Саул рече Господу: „Боже Израиљев, покажи правду!” Јонатан и Саул се окривише, а народ се ослободи. 42Потом Саул рече: „Баците жреб између мене и сина мога Јонатана.” Окриви се Јонатан.
43Саул рече Јонатану: „Кажи ми шта си учинио?” Јонатан исприча и рече: „Само сам окусио мало меда вршком штапа који ми је био у руци. Ево ме, нека умрем!” 44Тада Саул рече: „Нека ми Бог учини и нека дода, мораш да умреш, Јонатане.” 45Међутим, народ рече Саулу: „Зар Јонатан да погине што је учинио велико спасење Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, неће му пасти ни длака с главе на земљу! Он је уз Господа ово данас учинио.” Тако народ избави Јонатана и он не погибе. 46Саул престаде да гони Филистејце и Филистејци одоше у своја места.
Саулова владавина
47Саул је учврстио своју владавину над Израиљем. Ратовао је против свих околних непријатеља својих: против Моаваца, против синова Амонових, против Едомаца, против царева совских и против Филистејаца. Куда год би кренуо, побеђивао је. 48Показао је снагу кад је победио Амаличане и избавио Израиљ из руку оних који су га пљачкали.
49Саулови синови били су Јонатан, Исуја и Мелхисуја, а две ћерке су се звале Мерава, старија, и Михала, млађа. 50Жена Саулова се звала Ахиноама, ћерка Ахимасова. Његов војсковођа се звао Авенир, син Ниров, који је био стриц Саулов. 51Кис, отац Саулов, и Нир, отац Авениров, били су Авилови синови.
52Цео живот је Саул ратовао с Филистејцима. Кога год би видео храброг и снажног, узимао би га к себи.
Trenutno izabrano:
Прва Самуилова 14: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije