А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда. Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?«
А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена. Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу.
То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!«
»Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!« А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘«
Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га. Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ.
Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.«
А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.«
Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.«
Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?«
Али Бог му не одговори тога дана.
Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен. Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!«
Али нико од војске не рече ништа.
Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.«
»Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска.
Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.«
Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна.
На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.«
И коцка паде на Јонатана.
Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.«
»Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?«
А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!«
Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!«
Тако војска спасе Јонатана од смрти.
Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу.
Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је. Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали.
Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал. Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова.
Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц. Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови.
Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
