YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

1. Knjiga Samuilova 14:1-52

1. Knjiga Samuilova 14:1-52 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Једног дана рече Саулов син Јонатан своме штитоноши: „Хајде да идемо до страже филистејске, која је на оној страни.” Своме оцу не рече ништа. Саул је седео на крају Гаваје под наром код Мигрона. Народа је било с њим око шест стотина људи. Тада је носио оплећак у Салому Ахија син Ахитовог брата Ихавода, који је био син Финеса, који је био син Илија, свештеника Господњег. Народ није знао да је Јонатан отишао. У кланцу којим је Јонатан хтео да прође до страже филистејске биле су две стрме стене са ове и са оне стране. Једна се звала Восес, а друга се звала Сене. Једна је стајала са севера према Михмасу, а друга на југу према Гаваји. Јонатан рече штитоноши: „Хајде да приђемо стражи тих необрезаних. Можда ће нам помоћи Господ, јер Господу није препрека да победи са много или са мало људи.” Момак штитоноша одговори: „Ради све што ти је на срцу, а, ево, моје срце је са тобом.” Тада му Јонатан рече: „Ево, прићи ћемо тим људима и показаћемо им се. Ако нам викну: ‘Чекајте док дођемо к вама’, стаћемо и нећемо ићи к њима. Ако кажу овако: ‘Попните се до нас’, тада ћемо се попети јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак.” Кад се обојица показаше стражи филистејској, Филистејци рекоше: „Ево, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили.” Онда стражари рекоше Јонатану и штитоноши његовом: „Попните се до нас да вам нешто кажемо.” Тада Јонатан рече штитоноши: „Хајде за мном јер их Господ предаде у руке Израиљу.” Јонатан се пењао рукама и ногама, а за њим штитоноша. Они су пред Јонатаном падали, а штитоноша их је убијао. У том првом покољу Јонатан и штитоноша побише двадесетак људи на пола рала земље. Страх се прошири у логору и пољу и целом народу. Стража и чета пљачкаша препадоше се. Земља задрхта јер се уплашише Бога. Саулови стражари у Гаваји Венијаминовој посматрали су и, гле, мноштво се ускомешало и ишли су тамо и овамо. Тада Саул рече људима који су били с њим: „Прегледајте и видите ко је отишао од нас.” Кад они прегледаше, гле, није било Јонатана и штитоноше његовог. Онда Саул рече Ахији: „Принеси ковчег Божји.” У то време је био ковчег Божји код синова Израиљевих. Док је Саул говорио са свештеником, граја у филистејском логору бивала је све већа. Онда Саул рече свештенику: „Остави то.” Тада Саул и сав народ који је био с њим сабраше се и дођоше до бојишта, гле, исукали мачеве један на другога и велика пометња је била међу њима. Јевреји који су одраније служили код Филистејаца и дошли с њима у поље напустише их и приђоше Израиљцима који су били са Саулом и Јонатаном. Такође, и сви Израиљци који су се били сакрили у Јефремовој гори, кад чуше да Филистејци беже, навалише и они да их туку. Тог дана Господ даде победу Израиљу. Бој се прошири према Вет-Авену. Израиљци се уморише тог дана јер је Саул рекао: „Нека је проклет човек који једе пре вечери, док се не осветим непријатељима својим.” Нико од целог народа не узе хлеба. Сви дођоше у шуму у којој беше меда на тлу. Кад народ дође у шуму, виде где цури мед и, гле, нико не принесе руке к устима својим јер се народ бојао клетве. Међутим, Јонатан није чуо кад је отац његов заклео народ и пружи врх штапа који је држао у руци, замочи врх у саће и примаче руку устима. Очи му засијаше. Тада један од људи проговори и рече: „Отац твој је заклео народ кад је рекао: ‘Нека је проклет човек који једе данас.’ Народ је уморан.” Јонатан одговори: „Мој отац навлачи несрећу на народ. Видите како су ми очи засијале кад сам окусио мало тог меда. Да су људи јели слободно од плена непријатеља својих који су нашли, како би тек онда поразили Филистејце!” Тога дана потукоше Филистејце од Михмаса до Ајалона и народ се умори веома. Тада народ навали на плен. Похваташе овце, говеда и телад, поклаше их на земљи и поче народ да једе са крвљу. Јавише Саулу и рекоше: „Ево, народ греши Господу јер једу с крвљу.” Тада он рече: „Згрешили сте. Доваљајте један велики камен.” Затим рече Саул: „Прођите кроз народ и реците: ‘Свако нека доведе к мени свога вола или своју овцу и овде их закољите и једите. Тако нећете грешити Господу кад једете с крвљу.’” Те ноћи свако својом руком доведе шта је имао и ту заклаше. Саул подиже жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је подигао Господу. Потом рече Саул: „Хајдемо за Филистејцима ноћас да их опленимо до јутра! Ниједног нећемо оставити!” Народ одговори: „Уради све шта мислиш да је добро.” Међутим, свештеник рече: „Да приступимо овде Богу.” Саул упита Бога: „Да ли да гонимо Филистејце? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?” Тога дана не доби одговор. Тада Саул рече: „Приступите овамо сви поглавари народни. Испитајте и видите у чему је био преступ данас. Тако био жив Господ који избавља Израиљ, ако је крив и син мој Јонатан, мора умрети!” Нико из целог народа му не одговори. Тада он рече целом Израиљу: „Ви будите с једне стране, а ја и мој син Јонатан с десне стране.” Народ рече Саулу: „Чини шта мислиш да је добро.” Тада Саул рече Господу: „Боже Израиљев, покажи правду!” Јонатан и Саул се окривише, а народ се ослободи. Потом Саул рече: „Баците жреб између мене и сина мога Јонатана.” Окриви се Јонатан. Саул рече Јонатану: „Кажи ми шта си учинио?” Јонатан исприча и рече: „Само сам окусио мало меда вршком штапа који ми је био у руци. Ево ме, нека умрем!” Тада Саул рече: „Нека ми Бог учини и нека дода, мораш да умреш, Јонатане.” Међутим, народ рече Саулу: „Зар Јонатан да погине што је учинио велико спасење Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, неће му пасти ни длака с главе на земљу! Он је уз Господа ово данас учинио.” Тако народ избави Јонатана и он не погибе. Саул престаде да гони Филистејце и Филистејци одоше у своја места. Саул је учврстио своју владавину над Израиљем. Ратовао је против свих околних непријатеља својих: против Моаваца, против синова Амонових, против Едомаца, против царева совских и против Филистејаца. Куда год би кренуо, побеђивао је. Показао је снагу кад је победио Амаличане и избавио Израиљ из руку оних који су га пљачкали. Саулови синови били су Јонатан, Исуја и Мелхисуја, а две ћерке су се звале Мерава, старија, и Михала, млађа. Жена Саулова се звала Ахиноама, ћерка Ахимасова. Његов војсковођа се звао Авенир, син Ниров, који је био стриц Саулов. Кис, отац Саулов, и Нир, отац Авениров, били су Авилови синови. Цео живот је Саул ратовао с Филистејцима. Кога год би видео храброг и снажног, узимао би га к себи.

1. Knjiga Samuilova 14:1-52 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Једног дана Јонатан син Саулов рече слузи који му је био штитоноша: »Хајдемо преко до филистејске предстраже.« Али о томе не обавести свога оца. Саул је седео на крају Гиве, под наровим дрветом у Мигрону. С њим је било око шест стотина војника и Ахија, који је носио наплећак. Он је био син Ихаводовог брата Ахитува сина Пинхасовог и унук Елија, ГОСПОДЊЕГ свештеника у Шилу. Нико од војске није приметио да Јонатана нема. Са сваке стране превоја којим је Јонатан намеравао да прође до филистејске предстраже дизала се литица – једна се звала Боцец, а друга Сене. Северна литица је била ближа Михмасу, а јужна Геви. Јонатан рече штитоноши: »Хајдемо преко до предстраже оних необрезаних. Можда ће нам ГОСПОД помоћи. ГОСПОДА ништа не спречава да дâ победу, било нас много или мало.« А штитоноша одврати: »Уради како год хоћеш. Уз тебе сам свим срцем.« »Добро«, рече Јонатан. »Прећи ћемо до њих и пустити их да нас виде. Ако нам кажу: ‚Чекајте да ми дођемо к вама‘, остаћемо где смо и нећемо ићи горе к њима. Али ако кажу: ‚Дођите горе к нама‘, онда ћемо се попети, јер ће нам то бити знак да нам их је ГОСПОД предао у руке.« Тако се обојица показаше филистејској предстражи. »Гледајте!« повикаше Филистејци. »Јевреји излазе из рупа у којима су се крили!« Војници из предстраже довикнуше Јонатану и његовом штитоноши: »Дођите горе к нама, да вам нешто покажемо!« На то Јонатан рече свом штитоноши: »Пењи се за мном. ГОСПОД их је предао у руке Израелу.« Јонатан се успуза горе на рукама и ногама, а за њим и штитоноша. Јонатан је обарао Филистејце пред собом, а штитоноша их убијао иза њега. У том првом окршају Јонатан и његов штитоноша убише двадесетак људи на простору од око пола јутра. Страх обузе све у филистејском табору и ван њега, сву војску и пљачкашке чете, и земља се затресе. Био је то страх послан од Бога. Саулови осматрачи у Гиви Венијаминовој видеше како филистејска војска у пометњи трчи на све стране. На то Саул рече војсци која је била с њим: »Извршите смотру и видите ко је отишао од нас.« Када су извршили смотру, видеше да нема Јонатана и његовог штитоноше. Тада Саул рече Ахији: »Донеси наплећак!« – пошто је Ахија у то време носио наплећак пред Израелцима. Док је Саул разговарао са свештеником, граја у филистејском табору бивала је све већа, па Саул рече свештенику: »Немој!« Онда се Саул и сва војска с њим окупише и кренуше у бој. Филистејце затекоше у великој пометњи где потежу мачеве један на другог. А они Јевреји који су одраније били с Филистејцима и били горе у њиховом табору, пређоше на страну Израелаца који су били са Саулом и Јонатаном. Када су сви Израелци који су се били посакривали у Ефремовом горју чули да Филистејци беже, појурише за њима у бој. Тако је ГОСПОД тога дана дао победу Израелцима, а битка се пренела до иза Бет-Авена. Израелци се тога дана онеспокојише, пошто је Саул заклео војску говорећи: »Проклет био ко буде јео пре вечери, пре него што се осветим својим непријатељима!« Тако нико од војске ништа не окуси. Сва војска уђе у неку шуму, а оно – на земљи мед! Када су зашли дубље у шуму, видеше како мед цури, али нико се не усуди да га једе, јер су се плашили заклетве. Али Јонатан није чуо да је његов отац заклетвом обавезао војску. Он пружи штап који је држао у руци и умочи га у медно саће. Када је узео да једе мед, очи му засјаше. Тада му један од војника рече: »Твој отац је обавезао војску строгом заклетвом рекавши: ‚Проклет био ко данас буде јео!‘ Зато је војска изнемогла.« А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда. Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?« А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена. Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу. То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!« »Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!« А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘« Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га. Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ. Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.« А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.« Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.« Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?« Али Бог му не одговори тога дана. Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен. Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!« Али нико од војске не рече ништа. Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.« »Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска. Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.« Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна. На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.« И коцка паде на Јонатана. Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.« »Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?« А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!« Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!« Тако војска спасе Јонатана од смрти. Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу. Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је. Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали. Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал. Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова. Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц. Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови. Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.

1. Knjiga Samuilova 14:1-52 Novi srpski prevod (NSPL)

Jednog dana, Saulov sin Jonatan reče svome sluzi, koji je nosio njegovo oružje: „Hajde da pređemo do filistejskog vojnog tabora na drugoj strani.“ Svoga oca nije obavestio o tome. Saul je boravio u okolini Gavaje, ispod narovog drveta, kod Migrona. S njim je bilo oko šest stotina ljudi. Efod je u to vreme nosio Ahija, sin Ahituva, brata Ihavoda, sina Finesa, sina Ilija, sveštenika Gospodnjeg u Silomu. Narod nije znao da je Jonatan otišao. A klanac, koji je Jonatan gledao da pređe kako bi došao do filistejskog vojnog tabora, nalazio se između dve strme litice. Jedna se zvala Voses a druga Sene. Jedna je litica stajala na severu, nasuprot Mihmasa, a druga, na jugu, nasuprot Gavaje. Jonatan reče svome sluzi koji mu je nosio oružje: „Hajde da pređemo ka vojnom taboru onih neobrezanih. Možda će Gospod učiniti nešto za nas, jer ništa ne sprečava Gospoda da izbavi, bilo mnogo ljudi ili malo.“ Njegov štitonoša mu odgovori: „Čini što god ti je u srcu. Moje je srce jedno s tvojim.“ Jonatan reče: „Evo, preći ćemo k tim ljudima, pa ćemo im se pokazati. Ako nam kažu: ’Stojte dok ne dođemo do vas’, ostaćemo gde jesmo, i nećemo se penjati k njima. A ako nam kažu: ’Uspnite se k nama’, onda ćemo se uspeti, jer ih je Gospod predao u naše ruke. To će nam biti znak.“ Kad su se njih dvojica pokazala filistejskom vojnom taboru, Filistejci rekoše: „Gle, Jevreji izlaze iz rupa u koje su se posakrivali!“ Ljudi iz vojnog tabora rekoše Jonatanu i njegovom štitonoši: „Popnite se k nama da vas naučimo čemu.“ Jonatan reče svome štitonoši: „Penji se za mnom, jer ih je Gospod predao u Izrailjeve ruke!“ Jonatan se penjao služeći se rukama i nogama, a njegov štitonoša za njim. Filistejci su padali pred Jonatanom, a njegov štitonoša ih je ubijao za njim. To je bio prvi napad kada su Jonatan i njegov štitonoša pobili dvadesetak ljudi na polju od oko pola jutra. Tada je strah obuzeo tabor na polju; strava je spopala sav narod u vojnom taboru i četu pljačkaša. Zemlja se potresla, te je zavladala pometnja od Boga. Saulovi osmatrači iz Gavaje Venijaminove su videli da se vojska raspršila na sve strane. Tada Saul reče narodu s njim: „Postrojte se i vidite ko je otišao od nas.“ Kad su se postrojili, nije bilo Jonatana i njegovog štitonoše. Saul reče Ahiji: „Donesi Kovčeg Gospodnji.“ Naime, Kovčeg Gospodnji je tog dana bio s narodom izrailjskim. Dok je Saul razgovarao sa sveštenikom, metež u filistejskom taboru bivao je sve veći. Saul reče svešteniku: „Povuci ruku!“ Saul i sav narod s njim kliknuše i stupiše u boj. A tamo, Filistejci okrenuli mačeve jedni na druge. Pometnja je bila veoma velika. Pa i oni Jevreji koji su ranije bili na strani Filistejaca, i koji su otišli u njihov tabor, okrenuli su se od njih i pridružili se Izrailjcima, koji su bili sa Saulom i Jonatanom. Kad su svi oni Izrailjci što su se posakrivali u Jefremovoj gori čuli da su se Filistejci dali u beg, nagrnuli su za njima u boj. Tog je dana Gospod izbavio Izrailja, a bitka se raširila sve do preko Vet-Avena. Izrailjci su bili iscrpljeni tog dana, jer je Saul zakleo narod rekavši: „Proklet bio čovek koji okusi hrane do uveče, dok se ne osvetim svojim neprijateljima!“ Tako sav narod nije okusio hrane. Kad je narod došao u šumu, bilo je pčelinjeg saća na površini zemlje. Stupivši u šumu, narod je video da med teče, ali niko nije prineo ruku ustima, jer se narod plašio zakletve. Jonatan nije čuo kad je njegov otac zakleo narod, pa je prineo vrh štapa koji mu je bio u ruci i zamočio ga u saće, a zatim prineo ruku ustima; oči su mu se odmah zasvetlele. Jedan čovek mu reče: „Tvoj je otac strogo zakleo narod rekavši: ’Neka je proklet čovek koji okusi hrane danas.’ A narod je bio izmoren.“ Jonatan mu odgovori: „Moj otac gura zemlju u propast. Pogledajte kako su mi se oči zasvetlele čim sam okusio malo ovog meda. Da je narod slobodno jeo od plena koji je zatekao kod svojih neprijatelja, ne bi li poraz Filistejaca bio još veći?“ Tog su dana tukli Filistejce od Mihmasa do Ajalona, pa se narod veoma izmorio. Tada se narod bacio na plen. Nahvatali su sitnu stoku, goveda i telad, klali ih na zemlji, i jeli ih s krvlju. To su javili Saulu: „Eno, narod greši protiv Gospoda jedući meso s krvlju.“ Saul reče: „Izneverili ste se Gospodu. Dovaljajte mi ovamo veliki kamen.“ Zatim je rekao: „Raziđite se među narod i recite im: ’Neka mi svako dovede svoga vola ili ovcu. Ovde ćete ih klati i jesti. Nemojte grešiti protiv Gospoda jedući krv.’“ Te noći mu je svako od naroda doveo svoga vola, pa su tamo klali i jeli. Tada je Saul sagradio žrtvenik Gospodu. To je bio prvi žrtvenik koji je sagradio Gospodu. Saul reče: „Siđimo noćas u poteru za Filistejcima, da ih orobimo dok ne svane jutro. Nećemo poštedeti ni jednog od njih.“ Oni mu odgovoriše: „Radi što ti se čini dobro.“ Sveštenik mu reče: „Pristupimo Bogu.“ Saul je pitao Boga: „Da se spustim u poteru za Filistejcima? Hoćeš li ih predati u ruke Izrailju?“ Ali onoga dana mu nije odgovorio. Tada Saul reče: „Pristupite ovamo svi narodni glavari! Doznajte i vidite kako je ovaj današnji greh bio počinjen! Jer tako mi živoga Gospoda, koji izbavlja Izrailja, ako se krivica nađe i na mom sinu Jonatanu, biće svakako pogubljen!“ Ali niko mu iz svega naroda nije odgovorio. Saul reče celom Izrailju: „Vi stanite na jednu stranu, a ja i moj sin Jonatan staćemo na drugu stranu.“ Narod odgovori Saulu: „Radi što ti se čini dobro.“ Tada se Saul obratio Gospodu: „Bože Izrailjev, pokaži po pravdi!“ Žreb je pao na Jonatana i Saula, a narod je izašao nevin. Saul reče: „Bacite žreb između mene i moga sina Jonatana!“ Žreb pade na Jonatana. Saul reče Jonatanu: „Reci mi šta si uradio.“ Jonatan mu ispriča: „Ja sam samo okusio malo meda krajem štapa koji mi je bio u ruci. Evo me, spreman sam da umrem.“ Saul reče: „Neka mi tako učini Gospod, i još više, ako danas zaista ne umreš, Jonatane!“ Tada je narod rekao Saulu: „Zar da umre Jonatan koji je učinio ovo veliko izbavljenje u Izrailju? Daleko bilo! Tako živ bio Gospod, nijedna vlas neće pasti s njegove glave na zemlju, jer on je danas učinio ovo delo uz Božiju pomoć!“ Tako je narod izbavio Jonatana, te nije poginuo. Saul je prestao da goni Filistejce, a Filistejci su se vratili u svoja mesta. Kad je Saul učvrstio carevanje nad Izrailjem, zaratio je protiv svih svojih neprijatelja unaokolo: protiv Moava, protiv potomaka Amonovih, protiv Edoma, protiv careva sovskih, i protiv Filistejaca. Gde god bi se okrenuo, pobeđivao bi. Odlikovao se junaštvom; porazio je Amaličane, i izbavio Izrailja iz ruku onih koji su ga pljačkali. Saulovi sinovi su bili: Jonatan, Jesvija, i Malhi-Suv, a njegove dve ćerke zvale su se: starija Merava, a mlađa Mihala. Saulova žena zvala se Ahinoama, ćerka Ahimasova, a zapovednik njegove vojske zvao se Avenir, sin Nera, Saulovog strica. A Kis, Saulov otac, i Ner, Avenirov otac, bili su sinovi Avilovi. Ljuti se rat vodio sa Filistejcima tokom sveg Saulovog veka. A kada bi Saul video kojeg odvažnog čoveka ili vrsnog ratnika, uzimao bi ga u svoju službu.

1. Knjiga Samuilova 14:1-52 Нови српски превод (NSP)

Једног дана, Саулов син Јонатан рече своме слузи, који је носио његово оружје: „Хајде да пређемо до филистејског војног табора на другој страни.“ Свога оца није обавестио о томе. Саул је боравио у околини Гаваје, испод наровог дрвета, код Мигрона. С њим је било око шест стотина људи. Ефод је у то време носио Ахија, син Ахитува, брата Ихавода, сина Финеса, сина Илија, свештеника Господњег у Силому. Народ није знао да је Јонатан отишао. А кланац, који је Јонатан гледао да пређе како би дошао до филистејског војног табора, налазио се између две стрме литице. Једна се звала Восес а друга Сене. Једна је литица стајала на северу, насупрот Михмаса, а друга, на југу, насупрот Гаваје. Јонатан рече своме слузи који му је носио оружје: „Хајде да пређемо ка војном табору оних необрезаних. Можда ће Господ учинити нешто за нас, јер ништа не спречава Господа да избави, било много људи или мало.“ Његов штитоноша му одговори: „Чини што год ти је у срцу. Моје је срце једно с твојим.“ Јонатан рече: „Ево, прећи ћемо к тим људима, па ћемо им се показати. Ако нам кажу: ’Стојте док не дођемо до вас’, остаћемо где јесмо, и нећемо се пењати к њима. А ако нам кажу: ’Успните се к нама’, онда ћемо се успети, јер их је Господ предао у наше руке. То ће нам бити знак.“ Кад су се њих двојица показала филистејском војном табору, Филистејци рекоше: „Гле, Јевреји излазе из рупа у које су се посакривали!“ Људи из војног табора рекоше Јонатану и његовом штитоноши: „Попните се к нама да вас научимо чему.“ Јонатан рече своме штитоноши: „Пењи се за мном, јер их је Господ предао у Израиљеве руке!“ Јонатан се пењао служећи се рукама и ногама, а његов штитоноша за њим. Филистејци су падали пред Јонатаном, а његов штитоноша их је убијао за њим. То је био први напад када су Јонатан и његов штитоноша побили двадесетак људи на пољу од око пола јутра. Тада је страх обузео табор на пољу; страва је спопала сав народ у војном табору и чету пљачкаша. Земља се потресла, те је завладала пометња од Бога. Саулови осматрачи из Гаваје Венијаминове су видели да се војска распршила на све стране. Тада Саул рече народу с њим: „Постројте се и видите ко је отишао од нас.“ Кад су се постројили, није било Јонатана и његовог штитоноше. Саул рече Ахији: „Донеси Ковчег Господњи.“ Наиме, Ковчег Господњи је тог дана био с народом израиљским. Док је Саул разговарао са свештеником, метеж у филистејском табору бивао је све већи. Саул рече свештенику: „Повуци руку!“ Саул и сав народ с њим кликнуше и ступише у бој. А тамо, Филистејци окренули мачеве једни на друге. Пометња је била веома велика. Па и они Јевреји који су раније били на страни Филистејаца, и који су отишли у њихов табор, окренули су се од њих и придружили се Израиљцима, који су били са Саулом и Јонатаном. Кад су сви они Израиљци што су се посакривали у Јефремовој гори чули да су се Филистејци дали у бег, нагрнули су за њима у бој. Тог је дана Господ избавио Израиља, а битка се раширила све до преко Вет-Авена. Израиљци су били исцрпљени тог дана, јер је Саул заклео народ рекавши: „Проклет био човек који окуси хране до увече, док се не осветим својим непријатељима!“ Тако сав народ није окусио хране. Кад је народ дошао у шуму, било је пчелињег саћа на површини земље. Ступивши у шуму, народ је видео да мед тече, али нико није принео руку устима, јер се народ плашио заклетве. Јонатан није чуо кад је његов отац заклео народ, па је принео врх штапа који му је био у руци и замочио га у саће, а затим принео руку устима; очи су му се одмах засветлеле. Један човек му рече: „Твој је отац строго заклео народ рекавши: ’Нека је проклет човек који окуси хране данас.’ А народ је био изморен.“ Јонатан му одговори: „Мој отац гура земљу у пропаст. Погледајте како су ми се очи засветлеле чим сам окусио мало овог меда. Да је народ слободно јео од плена који је затекао код својих непријатеља, не би ли пораз Филистејаца био још већи?“ Тог су дана тукли Филистејце од Михмаса до Ајалона, па се народ веома изморио. Тада се народ бацио на плен. Нахватали су ситну стоку, говеда и телад, клали их на земљи, и јели их с крвљу. То су јавили Саулу: „Ено, народ греши против Господа једући месо с крвљу.“ Саул рече: „Изневерили сте се Господу. Доваљајте ми овамо велики камен.“ Затим је рекао: „Разиђите се међу народ и реците им: ’Нека ми свако доведе свога вола или овцу. Овде ћете их клати и јести. Немојте грешити против Господа једући крв.’“ Те ноћи му је свако од народа довео свога вола, па су тамо клали и јели. Тада је Саул саградио жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је саградио Господу. Саул рече: „Сиђимо ноћас у потеру за Филистејцима, да их оробимо док не сване јутро. Нећемо поштедети ни једног од њих.“ Они му одговорише: „Ради што ти се чини добро.“ Свештеник му рече: „Приступимо Богу.“ Саул је питао Бога: „Да се спустим у потеру за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?“ Али онога дана му није одговорио. Тада Саул рече: „Приступите овамо сви народни главари! Дознајте и видите како је овај данашњи грех био почињен! Јер тако ми живога Господа, који избавља Израиља, ако се кривица нађе и на мом сину Јонатану, биће свакако погубљен!“ Али нико му из свега народа није одговорио. Саул рече целом Израиљу: „Ви станите на једну страну, а ја и мој син Јонатан стаћемо на другу страну.“ Народ одговори Саулу: „Ради што ти се чини добро.“ Тада се Саул обратио Господу: „Боже Израиљев, покажи по правди!“ Жреб је пао на Јонатана и Саула, а народ је изашао невин. Саул рече: „Баците жреб између мене и мога сина Јонатана!“ Жреб паде на Јонатана. Саул рече Јонатану: „Реци ми шта си урадио.“ Јонатан му исприча: „Ја сам само окусио мало меда крајем штапа који ми је био у руци. Ево ме, спреман сам да умрем.“ Саул рече: „Нека ми тако учини Господ, и још више, ако данас заиста не умреш, Јонатане!“ Тада је народ рекао Саулу: „Зар да умре Јонатан који је учинио ово велико избављење у Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, ниједна влас неће пасти с његове главе на земљу, јер он је данас учинио ово дело уз Божију помоћ!“ Тако је народ избавио Јонатана, те није погинуо. Саул је престао да гони Филистејце, а Филистејци су се вратили у своја места. Кад је Саул учврстио царевање над Израиљем, заратио је против свих својих непријатеља унаоколо: против Моава, против потомака Амонових, против Едома, против царева совских, и против Филистејаца. Где год би се окренуо, побеђивао би. Одликовао се јунаштвом; поразио је Амаличане, и избавио Израиља из руку оних који су га пљачкали. Саулови синови су били: Јонатан, Јесвија, и Малхи-Сув, а његове две ћерке звале су се: старија Мерава, а млађа Михала. Саулова жена звала се Ахиноама, ћерка Ахимасова, а заповедник његове војске звао се Авенир, син Нера, Сауловог стрица. А Кис, Саулов отац, и Нер, Авениров отац, били су синови Авилови. Љути се рат водио са Филистејцима током свег Сауловог века. А када би Саул видео којег одважног човека или врсног ратника, узимао би га у своју службу.

1. Knjiga Samuilova 14:1-52 Sveta Biblija (SRP1865)

Jedan dan reèe Jonatan sin Saulov momku svojemu koji mu nošaše oružje: hajde da idemo k straži Filistejskoj koja je na onoj strani. A ocu svojemu ne kaza ništa. A Saul stajaše kraj brda pod šipkom, koji bijaše u Migronu; i naroda bješe s njim oko šest stotina ljudi. I Ahija sin Ahitova brata Ihavoda sina Finesa sina Ilija sveštenika Gospodnjega u Silomu nošaše opleæak. I narod ne znadijaše da je otišao Jonatan. A u klancu kojim šæaše Jonatan otiæi k straži Filistejskoj, bijahu dvije strmene stijene, jedna s jedne strane a druga s druge, i jedna se zvaše Voses a druga Sene. I jedna od njih stajaše sa sjevera prema Mihmasu, a druga s juga prema Gavaji. I Jonatan reèe momku koji mu nošaše oružje: hajde da otidemo k straži tijeh neobrezanijeh; može biti da æe nam uèiniti što Gospod, jer Gospodu ne smeta izbaviti s množinom ili s malinom. A onaj što mu nošaše oružje odgovori mu: èini što ti je god u srcu, idi, evo ja æu iæi s tobom kuda god hoæeš. A Jonatan mu reèe: evo, otiæi æemo k tijem ljudima, i pokazaæemo im se. Ako nam reku: èekajte dokle doðemo k vama, tada æemo se ustaviti na svom mjestu, i neæemo iæi k njima. Ako li reku: hodite k nama, tada æemo otiæi; jer nam ih Gospod predade u ruke. To æe nam biti znak. I pokazaše se obojica straži Filistejskoj; a Filisteji rekoše: gle, izlaze Jevreji iz rupa u koje su se sakrili. I stražari rekoše Jonatanu i momku koji mu nošaše oružje: hodite k nama da vam kažemo nešto. I Jonatan reèe onomu što mu nošaše oružje: hajde za mnom, jer ih predade Gospod u ruke Izrailju. Tako puzaše Jonatan rukama i nogama, a za njim momak što mu nošaše oružje; i padahu pred Jonatanom, i ubijaše ih za njim onaj što mu nošaše oružje. I to bi prvi boj, u kom pobi Jonatan i momak što mu nošaše oružje oko dvadeset ljudi, otprilike na po rala zemlje. I uðe strah u oko u polju i u sav narod; i straža i oni koji bjehu izašli da plijene prepadoše se, i zemlja se uskoleba, jer bješe strah od Boga. A straža Saulova u Gavaji Venijaminovoj opazi gdje se mnoštvo uzbunilo i uspropadalo. Tada reèe Saul narodu koji bijaše s njim: pregledajte i vidite ko je otišao od nas. I kad pregledaše, gle, ne bješe Jonatana i momka njegova koji mu nošaše oružje. I reèe Saul Ahiji: donesi kovèeg Božji; jer kovèeg Božji bijaše tada kod sinova Izrailjevijeh. A dok govoraše Saul svešteniku, zabuna u okolu Filistejskom bivaše sve veæa, i Saul reèe svešteniku: ostavi. I Saul i sav narod što bješe s njim skupiše se i doðoše do boja, i gle, povadili bjehu maèeve jedan na drugoga, i zabuna bješe vrlo velika. A bijaše s Filistejima Jevreja kao prije, koji iðahu s njima na vojsku svuda; pa i oni pristaše uz Izrailjce, koji bijahu sa Saulom i Jonatanom. I svi Izrailjci koji se bijahu sakrili u gori Jefremovoj kad èuše da bježe Filisteji, naklopiše se i oni za njima bijuæi ih. I izbavi Gospod Izrailja u onaj dan; i boj otide dori do Vet-Avena. I Izrailjci se vrlo umoriše onaj dan; a Saul zakle narod govoreæi: da je proklet koji jede što do veèera, da se osvetim neprijateljima svojim. I ne okusi narod ništa. I sav narod one zemlje doðe u šumu, gdje bješe mnogo meda po zemlji. I kad doðe narod u šumu, vidje med gdje teèe; ali niko ne prinese ruke k ustima svojim: jer se narod bojaše zakletve. Ali Jonatan ne èu kad otac njegov zakle narod, te pruži štap koji mu bješe u ruci, i zamoèi kraj u sat, i primaèe ruku svoju k ustima svojim, i zasvijetliše mu se oèi. A jedan iz naroda progovori i reèe: otac je tvoj zakleo narod rekavši: da je proklet ko bi jeo što danas; stoga susta narod. Tada reèe Jonatan: smeo je zemlju otac moj; vidite kako mi se zasvijetliše oèi, èim okusih malo meda. A da je još narod slobodno jeo danas od plijena neprijatelja svojih, koji naðe! ne bi li polom Filistejski bio još veæi? I tako pobiše onaj dan Filisteje od Mihmasa do Ajalona, i narod se vrlo umori. I naklopi se narod na plijen, i nahvataše ovaca i volova i telaca, i poklaše ih na zemlji, i stade narod jesti s krvlju. I javiše Saulu govoreæi: evo narod griješi Gospodu jeduæi s krvlju. A on reèe: nevjeru uèiniste; dovaljajte sada k meni velik kamen. Zatijem reèe Saul: razidite se meðu narod i recite: dovedite svaki k meni vola svojega i ovcu svoju; i ovdje zakoljite i jedite, i neæete griješiti Gospodu jeduæi s krvlju. I donese sav narod, svaki svoga vola svojom rukom one noæi, i ondje klaše. I naèini Saul oltar Gospodu; to bi prvi oltar koji naèini Gospodu. Potom reèe Saul: hajdemo za Filistejima noæas, da ih plijenimo do jutra, i da ih ne ostavimo nijednoga. A oni rekoše: èini što ti je god volja. Ali sveštenik reèe: da pristupimo ovdje k Bogu. I upita Saul Boga: hoæu li iæi za Filistejima? hoæeš li ih dati u ruke Izrailju? Ali ne odgovori mu onaj dan. Zato reèe Saul: pristupite ovamo svi glavari narodni, i tražite i vidite na kom je grijeh danas. Jer kako je živ Gospod koji izbavlja Izrailja, ako bude i na Jonatanu sinu mojem, poginuæe zaista. I ne odgovori mu niko iz svega naroda. Potom reèe svemu Izrailju: vi budite s jedne strane, a ja i Jonatan sin moj biæemo s druge strane. A narod reèe Saulu: èini što ti je drago. Tada reèe Saul Gospodu Bogu Izrailjevu: pokaži pravoga. I oblièi se Jonatan i Saul, a narod izide prav. I reèe Saul: bacite ždrijeb za me i za Jonatana sina mojega. I oblièi se Jonatan. Tada reèe Saul Jonatanu: kaži mi šta si uèinio? I kaza mu Jonatan i reèe: samo sam okusio malo meda nakraj štapa koji mi bješe u ruci; evo me; hoæu li poginuti? A Saul reèe: to neka mi uèini Bog i to neka doda, poginuæeš, Jonatane! Ali narod reèe Saulu: zar da pogine Jonatan, koji je uèinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bože saèuvaj! Tako živ bio Gospod, neæe pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. Jer je s pomoæu Božjom uèinio to danas. I tako izbavi narod Jonatana, te ne pogibe. Tada se vrati Saul od Filisteja, a Filisteji otidoše u svoje mjesto. I Saul carujuæi nad Izrailjem ratovaše na sve neprijatelje svoje, na Moavce i na sinove Amonove i na Edomce i na careve Sovske i na Filisteje, i kuda se god obraæaše, nadvlaðivaše. Skupi takoðer vojsku i pobi Amalika; i izbavi Izrailja iz ruku onijeh koji ga plijenjahu. A Saul imaše sinove: Jonatana i Isuja i Melhisuja; a dvjema kæerima njegovijem bjehu imena prvenici Merava a mlaðoj Mihala. A ženi Saulovoj bješe ime Ahinoama kæi Ahimasova; a vojvodi njegovu bješe ime Avenir sin Nira strica Saulova. Jer Kis otac Saulov i Nir otac Avenirov bijahu sinovi Avilovi. I bijaše velik rat s Filistejima svega vijeka Saulova; i koga god viðaše Saul hrabra i junaka, uzimaše ga k sebi.