Прва Самуилова 14:1-52

Једног дана рече Саулов син Јонатан своме штитоноши: „Хајде да идемо до страже филистејске, која је на оној страни.” Своме оцу не рече ништа. Саул је седео на крају Гаваје под наром код Мигрона. Народа је било с њим око шест стотина људи. Тада је носио оплећак у Салому Ахија син Ахитовог брата Ихавода, који је био син Финеса, који је био син Илија, свештеника Господњег. Народ није знао да је Јонатан отишао. У кланцу којим је Јонатан хтео да прође до страже филистејске биле су две стрме стене са ове и са оне стране. Једна се звала Восес, а друга се звала Сене. Једна је стајала са севера према Михмасу, а друга на југу према Гаваји. Јонатан рече штитоноши: „Хајде да приђемо стражи тих необрезаних. Можда ће нам помоћи Господ, јер Господу није препрека да победи са много или са мало људи.” Момак штитоноша одговори: „Ради све што ти је на срцу, а, ево, моје срце је са тобом.” Тада му Јонатан рече: „Ево, прићи ћемо тим људима и показаћемо им се. Ако нам викну: ‘Чекајте док дођемо к вама’, стаћемо и нећемо ићи к њима. Ако кажу овако: ‘Попните се до нас’, тада ћемо се попети јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак.” Кад се обојица показаше стражи филистејској, Филистејци рекоше: „Ево, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили.” Онда стражари рекоше Јонатану и штитоноши његовом: „Попните се до нас да вам нешто кажемо.” Тада Јонатан рече штитоноши: „Хајде за мном јер их Господ предаде у руке Израиљу.” Јонатан се пењао рукама и ногама, а за њим штитоноша. Они су пред Јонатаном падали, а штитоноша их је убијао. У том првом покољу Јонатан и штитоноша побише двадесетак људи на пола рала земље. Страх се прошири у логору и пољу и целом народу. Стража и чета пљачкаша препадоше се. Земља задрхта јер се уплашише Бога. Саулови стражари у Гаваји Венијаминовој посматрали су и, гле, мноштво се ускомешало и ишли су тамо и овамо. Тада Саул рече људима који су били с њим: „Прегледајте и видите ко је отишао од нас.” Кад они прегледаше, гле, није било Јонатана и штитоноше његовог. Онда Саул рече Ахији: „Принеси ковчег Божји.” У то време је био ковчег Божји код синова Израиљевих. Док је Саул говорио са свештеником, граја у филистејском логору бивала је све већа. Онда Саул рече свештенику: „Остави то.” Тада Саул и сав народ који је био с њим сабраше се и дођоше до бојишта, гле, исукали мачеве један на другога и велика пометња је била међу њима. Јевреји који су одраније служили код Филистејаца и дошли с њима у поље напустише их и приђоше Израиљцима који су били са Саулом и Јонатаном. Такође, и сви Израиљци који су се били сакрили у Јефремовој гори, кад чуше да Филистејци беже, навалише и они да их туку. Тог дана Господ даде победу Израиљу. Бој се прошири према Вет-Авену. Израиљци се уморише тог дана јер је Саул рекао: „Нека је проклет човек који једе пре вечери, док се не осветим непријатељима својим.” Нико од целог народа не узе хлеба. Сви дођоше у шуму у којој беше меда на тлу. Кад народ дође у шуму, виде где цури мед и, гле, нико не принесе руке к устима својим јер се народ бојао клетве. Међутим, Јонатан није чуо кад је отац његов заклео народ и пружи врх штапа који је држао у руци, замочи врх у саће и примаче руку устима. Очи му засијаше. Тада један од људи проговори и рече: „Отац твој је заклео народ кад је рекао: ‘Нека је проклет човек који једе данас.’ Народ је уморан.” Јонатан одговори: „Мој отац навлачи несрећу на народ. Видите како су ми очи засијале кад сам окусио мало тог меда. Да су људи јели слободно од плена непријатеља својих који су нашли, како би тек онда поразили Филистејце!” Тога дана потукоше Филистејце од Михмаса до Ајалона и народ се умори веома. Тада народ навали на плен. Похваташе овце, говеда и телад, поклаше их на земљи и поче народ да једе са крвљу. Јавише Саулу и рекоше: „Ево, народ греши Господу јер једу с крвљу.” Тада он рече: „Згрешили сте. Доваљајте један велики камен.” Затим рече Саул: „Прођите кроз народ и реците: ‘Свако нека доведе к мени свога вола или своју овцу и овде их закољите и једите. Тако нећете грешити Господу кад једете с крвљу.’” Те ноћи свако својом руком доведе шта је имао и ту заклаше. Саул подиже жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је подигао Господу. Потом рече Саул: „Хајдемо за Филистејцима ноћас да их опленимо до јутра! Ниједног нећемо оставити!” Народ одговори: „Уради све шта мислиш да је добро.” Међутим, свештеник рече: „Да приступимо овде Богу.” Саул упита Бога: „Да ли да гонимо Филистејце? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?” Тога дана не доби одговор. Тада Саул рече: „Приступите овамо сви поглавари народни. Испитајте и видите у чему је био преступ данас. Тако био жив Господ који избавља Израиљ, ако је крив и син мој Јонатан, мора умрети!” Нико из целог народа му не одговори. Тада он рече целом Израиљу: „Ви будите с једне стране, а ја и мој син Јонатан с десне стране.” Народ рече Саулу: „Чини шта мислиш да је добро.” Тада Саул рече Господу: „Боже Израиљев, покажи правду!” Јонатан и Саул се окривише, а народ се ослободи. Потом Саул рече: „Баците жреб између мене и сина мога Јонатана.” Окриви се Јонатан. Саул рече Јонатану: „Кажи ми шта си учинио?” Јонатан исприча и рече: „Само сам окусио мало меда вршком штапа који ми је био у руци. Ево ме, нека умрем!” Тада Саул рече: „Нека ми Бог учини и нека дода, мораш да умреш, Јонатане.” Међутим, народ рече Саулу: „Зар Јонатан да погине што је учинио велико спасење Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, неће му пасти ни длака с главе на земљу! Он је уз Господа ово данас учинио.” Тако народ избави Јонатана и он не погибе. Саул престаде да гони Филистејце и Филистејци одоше у своја места. Саул је учврстио своју владавину над Израиљем. Ратовао је против свих околних непријатеља својих: против Моаваца, против синова Амонових, против Едомаца, против царева совских и против Филистејаца. Куда год би кренуо, побеђивао је. Показао је снагу кад је победио Амаличане и избавио Израиљ из руку оних који су га пљачкали. Саулови синови били су Јонатан, Исуја и Мелхисуја, а две ћерке су се звале Мерава, старија, и Михала, млађа. Жена Саулова се звала Ахиноама, ћерка Ахимасова. Његов војсковођа се звао Авенир, син Ниров, који је био стриц Саулов. Кис, отац Саулов, и Нир, отац Авениров, били су Авилови синови. Цео живот је Саул ратовао с Филистејцима. Кога год би видео храброг и снажног, узимао би га к себи.