Песма над песмама 5:1-5

Дођох у врт свој, сестро моја, невесто, берем смирну своју и балсам свој, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје. Једите, пријатељи, пијте, и опијте се, драги моји! Ја спавам, а срце је моје будно. Глас мога драгог! Он куца: „Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, савршена моја! Глава ми је пуна росе, а коса моја ноћних капи.” Свукла сам хаљину своју, како да је обучем? Опрала сам ноге своје, како да их укаљам? Драги мој провуче кроз отвор руку своју и цело тело ми уздрхта. Ја устадох да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна и потече низ прсте на ручку од врата.