Рута 1
1
Нојемина одлази у Моав, враћа се с Рутом
1У оно време, кад су судије управљале, настаде глад у земљи. Неки човек из Витлејема Јудиног оде са својом женом и своја два сина да живи на моавским пољима. 2Тај човек се звао Елимелех, жена му се звала Нојемина, а синови Малон и Хелеон. Они су били Витлејемци из Витлејема јудејског. Стигоше на моавска поља и тамо се настанише. 3Потом умре Елимелех, муж Нојеминин, и она остаде са два сина своја. 4Они се оженише Моавкама. Једна се звала Орфа, а друга Рута. Поживеше десетак година. 5Потом умреше обојица, Малон и Хелеон, тако да жена остаде без два сина своја и без мужа свога.
6Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске јер је била чула у земљи моавској да је Господ походио народ свој и дао им хлеба. 7Она изађе са обе снахе своје из места у којем су живеле. Кренуше путем да се врате у земљу Јудину. 8Тада Нојемина рече обема снахама својим: „Идите, вратите се свака у дом мајке своје. Господ нека вам буде милостив као што сте ви биле покојницима и мени. 9Нека вам Господ додели да нађете спокојство, свака у дому мужа свога.” Потом их изљуби, а оне гласно заплакаше. 10Оне јој рекоше: „Не, него ћемо ићи с тобом у твој народ.” 11Нојемина рече: „Кћери моје, вратите се. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви? 12Вратите се, кћери моје, идите. Сувише сам стара за удају. Па и да кажем да се надам да ћу се ноћас удати и да ћу родити синове, 13зар бисте их чекале да одрасту? Зар бисте због њих биле неудате? Не, кћери моје. Јади моји су већи од ваших јер се рука Господња подигла на мене.” 14Тада оне опет гласно заплакаше. Орфа пољуби своју свекрву, а Рута остаде с њом.
15Она јој рече: „Ето, јетрва твоја се вратила народу свом и боговима својим. Врати се и ти за јетрвом својом.” 16Рута одговори: „Немој ме наговарати да те оставим и да одем од тебе.
Куда ти идеш, ићи ћу и ја,
Где се ти настаниш, настанићу се и ја.
Народ твој је мој народ,
твој Бог је мој Бог.
17Где ти умреш, умрећу и ја
и ту ће ме сахранити.
Господ нека ме казни
ако ме нешто осим смрти
растави од тебе.”
18Она кад виде да је ова чврсто решила да иде с њом, престаде да је одвраћа. 19Тако су њих две ишле док не дођоше у Витлејем. Кад су дошле у Витлејем, сав град се узбуди због њих. Жене су говориле: „Је ли то Нојемина?” 20Она им је одговарала: „Немојте ме звати Нојемина, већ Горка, јер ме Свемогући обасу горчином. 21Богата сам отишла, а Господ ме враћа празних руку. Зашто ме зовете Нојемина кад се Господ подиже на мене и Свемогући ме у тугу зави?” 22Тако се врати Нојемина с Рутом Моавком, снахом својом, из земље моавске. Стигле су у Витлејем на почетку жетве јечма.
Trenutno izabrano:
Рута 1: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije