YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Судије 21

21
Обнављање Венијамина. Девојке из Јависа галадског
1Људи Израиљеви су се били заклели у Миспи и казали: „Нико од нас нека не да ћерку своју сину Венијаминовом за жену!” 2Кад је народ отишао у Ветиљ, остао је до вечери пред Богом. Подигли су глас свој и плакали много. 3Говорили су: „Зашто се Господе, Боже Израиљев, догоди ово данас у Израиљу, да нестане једно племе из Израиља?” 4Сутрадан порани народ, сагради онде жртвеник и принесе жртве паљенице и жртве захвалне. 5Тада упиташе синови Израиљеви: „Има ли неко из свих племена Израиљевих да није био на сабору пред Господом?” Они су се били заклели тврдо да се погуби онај ко не дође у Миспу на сабор. 6Синови Израиљеви су се сажалили на брата свога Венијамина. Зато су казали: „Данас се истреби једно племе из Израиља. 7Шта да радимо да нађемо жене онима који су преостали кад смо се заклели пред Господом да им нећемо дати ћерке своје за жене?”
8Тада запиташе: „Има ли кога из племена Израиљевих да није дошао у Миспу пред Господа?” И, гле, нико из Јависа галадског није дошао на сабор. 9Кад се народ пребројавао, гле, не беше никог из Јависа галадског.
10Тада сабор посла тамо дванаест хиљада храбрих људи и заповедише им говорећи: „Идите и посеците оштрим мачем становнике у Јавису галадском, и жене и децу. 11Овако ћете да урадите: побијте све мушкарце и жене које су познале мушкарца.” 12Тада нађоше међу становницима Јависа галадског четири стотине девојака које нису познале мушкарца. Доведоше их пред збор у Силом, који је у земљи хананској.
13Потом посла сав збор синовима Венијаминовим, који су били код стене Римон, понуду за мир. 14Тих дана врати се Венијамин. Дадоше им жене из Јависа галадског, али их није било за све. 15Народу је било жао Венијамина што га Господ прореди.
16Старешине збора упиташе: „Како да помогнемо овима што су преостали пошто су побијене жене из Венијамина?” 17Тада рекоше: „Преостали из Венијамина нека имају посед да не би нестало племе из Израиља. 18Ми им не можемо дати своје ћерке за жене.” Били су се заклели синови Израиљеви и рекли: „Нека је проклет онај ко да жену Венијамину!” 19Потом рекоше: „Ево, сваке године празник је Господу у Силому, који је северно од Ветиља, а источно од пута који води из Ветиља за Сихем, јужно од Левоне.” 20Заповедише синовима Венијаминовим говорећи: „Идите и сакријте се по виноградима. 21Пазите, кад изађу девојке из Силома да плешу, ви изађите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских, па идите у земљу Венијаминову. 22Кад њихови очеви или њихова браћа дођу код нас да вас туже, ми ћемо им казати: ‘Опростите им, јер у рату нисмо добили жену за сваког. Ви их нисте дали њима, тако да нисте криви.’” 23Синови Венијаминови учинише тако. Узеше себи за жене од плесачица онолико колико је њих било. Онда оде свако на свој посед. Сазидаше градове и настанише се у њима. 24У те дане разиђоше се синови Израиљеви сваки у своје племе, у род свој и на свој посед.
25У то време није било цара у Израиљу и свако је радио како је мислио да је добро.

Trenutno izabrano:

Судије 21: SNP_CNZ

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi