Матеј 26
26
Завера против Исуса
Помазање у Витанији
Јудина издаја
(Мк 14, 1-11; Лк 22, 1-6; Јн 12, 1-8)
1А кад Исус сврши све ове говоре, рече својим ученицима: 2„Знате да је за два дана Пасха и Сина човечјег ће предати да га распну.” 3Тада се скупише првосвештеници и народне старешине у двор првосвештеника који се звао Кајафа, 4па се договорише да Исуса на превару ухвате и убију. 5Али говораху: „Не о празнику, да се народ не побуни.”
6А кад је Исус био у Витанији у кући Симона губавог, 7приђе му жена са судом од алавастера, пуним скупоценог мира, и изли га на главу његову док је био за трпезом. 8Кад то видеше ученици, негодоваху говорећи: „Чему ова штета? 9Ово се могло скупо продати и дати сиромасима.” 10Али Исус разуме и рече им: „Што стварате непријатности жени? Добро дело ми учини, 11јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. 12Кад она, наиме, изли ово миро на моје тело, за моју сахрану то учини. 13Заиста вам кажем: где год се успроповеда ово јеванђеље по целом свету, казаће се и то шта она учини, за сећање на њу.” 14Тада један од Дванаесторице, који се зове Јуда Искариотски, оде првосвештеницима и рече: 15„Шта ћете ми дати, па ћу да вам га издам?” А они му одредише тридесет сребрника. 16И од тада је тражио згодну прилику да га изда.
Тајна вечера
(Мк 14, 12-25; Лк 22, 7-38; Јн 13, 1-38)
17А првога дана бесквасних хлебова приступише ученици Исусу говорећи: „Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасху?” 18Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ‘Учитељ каже: Моје време је близу; код тебе ћу празновати Пасху са својим ученицима.’” 19И учинише ученици како им Исус нареди, те спремише пасху.
20А кад наста вече, лежаше за трпезом с Дванаесторицом. 21И док су јели, рече: „Заиста вам кажем да ће ме један од вас издати.” 22И веома ожалошћени почеше говорити један за другим: „Да нисам ја, Господе?” 23А он одговори и рече: „Који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати.” 24Син човечји додуше иде, као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који посредује у издајству Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек. 25А Јуда, који га издаде, одговори и рече: „Да нисам ја, рави?” Рече му: „Ти каза.”
26А кад су јели, узе Исус хлеб, благослови, изломи и даде ученицима и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје.” 27Тада узе чашу и захвали, даде им и рече: „Пијте из ње сви, 28јер ово је моја крв савеза, која се пролива за многе ради опроштаја грехова. 29Али вам кажем, одсад нећу пити од овога рода чокотова до онога дана кад ћу га с вама пити новог у царству Оца мога.”
Најава Петровог одрицања и молитва у Гетсиманији
(Мк 14, 26-52; Лк 22, 39-53; Јн 18, 1-11)
30И пошто су отпојали хвалу, изађоше на Маслинску гору. 31Тада им рече Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је написано: ‘Ударићу пастира, па ће се разбећи овде од стада.’ 32А после свога васкрсења отићи ћу пред вама у Галилеји.” 33Тада Петар одговори и рече му: „Ако се сви саблазне о тебе, ја се никада нећу саблазнити.” 34Рече му Исус: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре него што запева петао.” 35Рече му Петар: „И ако треба да умрем с тобом, нећу се тебе одрећи.” Тако рекоше и сви ученици.
36Тада дође Исус с њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите ту док ја одем онамо и помолим се.” 37И поведе Петра и двојицу Зеведејевих синова, те поче тужити и плашити се. 38Тада им рече: „Претужна је моја душа до смрти. Останите овде и бдите са мном.” 39И отиде мало даље и паде на своје лице молећи се и говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша; али не како ја хоћу, него како ти.” 40И дође ученицима и нађе их где спавају, па рече Петру: „Зар не могосте ниједан час пробдети са мном? 41Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.” 42Опет, по други пут оде и помоли се говорећи: „Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша, да је не пијем, нека буде твоја воља.” 43И дошавши опет их нађе где спавају, јер им очи беху отежале. 44И остави их опет. Отишавши помоли се по трећи пут и изговори поново исте речи. 45Тада дође ученицима и рече: „Спавате само и почивате. Ево, приближио се час и Сина човечјег предају у руке грешника. 46Устаните, хајдемо. Ево, приближио се мој издајник.”
47И док је он још говорио, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође и с њим многи људи с мачевима и батинама, послани од првосвештеника и народних старешина, 48а издајник његов даде им знак говорећи: „Кога пољубим, тај је; држите га.” 49И одмах пришавши Исусу рече: „Здраво, рави”, и пољуби га. 50А Исус му рече: „Пријатељу, зашто си дошао?” Тада приступише, ставише руке на Исуса и ухватише га. 51И, гле, један из Исусовог друштва пружи руку, исука свој мач и удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. 52Тада му рече Исус: „Врати свој мач на његово место; јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути. 53Или мислиш да не могу да замолим свога Оца, па ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? 54Како би се онда испунила писма да тако треба да буде?” 55Онога часа рече Исус светини: „Изађосте као на разбојника с мачевима и батинама да ме ухватите. Свакодневно сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили. 56Али све се ово догодило да се испуне пророчка писма.” Тада га сви ученици оставише и побегоше.
Исус пред Синедрионом
Петрово одрицање
(Мк 14, 53-72; Лк 22, 54-71; Јн 18, 12-27)
57А они што ухватише Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, где се окупише књижевници и старешине. 58А Петар иђаше за њим издалека све до првосвештениковог двора и, ушавши унутра, сеђаше са слугама да види крај. 59А првосвештеници и сав Синедрион тражаху лажно сведочанство против Исуса да га погубе; 60и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Најзад приступише двојица 61и рекоше: Овај рече: „Могу да разрушим храм Божји и да га за три дана саградим.” 62Тада уста првосвештеник и рече му: „Ништа не одговараш што ови сведоче против тебе?” 63А Исус је ћутао. И првосвештеник му рече: „Заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божји?” 64Рече му Исус: „Ти каза. Али вам кажем, одсад ћете видети Сина човечјег где седи с десне стране силе и долази на небеским облацима.” 65Тада првосвештеник раздра своје хаљине говорећи: „Похулио је на Бога! Шта нам још требају сведоци? Ето, сад чусте хулу! 66Шта мислите?” А они одговорише и рекоше: „Заслужио је смрт.” 67Тада му пљунуше у лице и ударише га по глави, а други по образу 68говорећи: „Прореци нам, Христе, ко те удари?”
69А Петар је седео напољу у дворишту; и приђе му једна слушкиња говорећи: „И ти си био са Исусом Галилејцем.” 70Али он одрече пред свима говорећи: „Не знам шта говориш.” 71А кад изађе у предворје, виде га друга и рече онима што беху онде: „Овај беше са Исусом Назарећанином.” 72И опет одриче уз заклетву: „Не знам тога човека.” 73Мало после приђоше они што су стајали и рекоше Петру: „Заиста си и ти од њих, јер те и говор твој одаје.” 74Тада се поче преклињати и клети: „Не знам тога човека.” И одмах запева петао. 75И сети се Петар Исусове речи што је рекао: „Пре него што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.” И изашавши напоље заплака горко.
Trenutno izabrano:
Матеј 26: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
