Јов 4
4
Елифасов говор
1Тада одговори Елифас Теманац говорећи:
2„Ако ти проговоримо, хоће ли ти бити тешко?
Међутим, ко може да не говори?
3Ето, поучавао си многе,
оснажио си руке изнемогле.
4Речи твоје подизале су оне који су падали,
учвршћивао си колена која су клецала.
5Сад кад је тебе снашло, клонуо си;
кад је тебе дотакло, збунио си се.
6Зар није твоја побожност била уздање твоје,
а непорочност путева твојих надање твоје?
7Сети се: ко је непорочан погинуо
и где су исправни страдали?
8Ја сам видео да они који ору несрећу
и сеју невољу, то и пожању.
9Од даха Божјег гину,
од даха гнева његовог нестају.
10Рика лава, урлик лавице
и зуби лавића сатиру се.
11Лав гине кад нема плена
и лавићи се разилазе.
12Дође до мене тајна реч
и уво моје једва је чуло.
13У ноћним виђењима,
кад тврд сан на људе пада,
14обузеше ме страх и трепет,
уздрхташе све кости моје.
15Дух ми преко лица прође,
длаке на мом телу се накострешише.
16Неко стаде, али га не препознах,
појава је пред мојим очима била
и у тишини чух глас:
17‘Зар је човек праведнији од Бога?
Да ли је чист пред творцем својим?
18Он не верује слугама својим,
анђелима налази мане.
19А како не би онима који стоје у кућама од земље,
којима је темељ у праху.
Као мољци пропадају!
20Од јутра до вечери сатиру се,
нестају заувек, нико их не примећује.
21Зар не кидају они сами конопац шатора свог?
Умиру, али не у мудрости.’
Trenutno izabrano:
Јов 4: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije