Јов 3
3
Јовова тужбалица
1Потом отвори уста своја Јов и поче да проклиње дан свој. 2Јов проговори говорећи:
3„Не било дана у који се родих
и ноћи у којој рекоше: ‘Дечак се родио!’
4Тај дан нека потамни,
нека га Бог не погледа одозго
и нека га не обасја светлост!
5Тама и сен смртни нека га надјачају,
облак тамни нека га прекрије,
помрачење нека застрашује!
6Ту ноћ нека освоји тама,
нека се не броји у години,
нити да се додаје у месецима!
7Гле, та ноћ нека буде неплодна,
у њој нека се не чује певање!
8Нека је проклињу они који куну дане,
који могу чудовиште да пробуде!
9Нека звезде потамне у праскозорје њихово,
нека чекају свануће и не виделе га,
и праскозорју не виделе трепавице!
10Зашто не затвори врата утробе,
зашто не сакри муку од очију мојих?
11Зашто не умрех у утроби?
Зашто не издахнух излазећи из утробе?
12Зашто ме два колена прихватише
и две дојке нахранише?
13Сад бих лежао и почивао,
спавао бих и одмарао се
14с царевима и саветницима земље
који су саградили себи гробнице,
15или с кнезовима који су имали злата,
који су куће своје напунили сребром.
16Или, зашто не бих био као недоношче склоњено,
као новорођенче које светлост не угледа?
17Тамо безбожници не узнемиравају,
тамо почивају уморни.
18Тамо се и сужњи одмарају
и не слушају вику стражара.
19Мали и велики су тамо,
роб је слободан од господара свога.
20Зашто се даје светлост невољнику
и живот онима који су тужног срца?
21Они ишту смрт, а ње нема,
траже је више него благо закопано.
22Они би клицали од весеља,
радовали би се кад би гроб нашли.
23Човеку је пут сакривен
Бог га је ограничио одасвуд.
24Пред храном уздишем
и као вода се разлива јаук мој.
25Чега сам се бојао – дошло је,
и чега сам се плашио – снашло ме!
26Не налазим мир, ни одмор, ни покој,
а немир долази!”
Trenutno izabrano:
Јов 3: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije