Јован 5:24-40

Заиста, заиста, кажем вам: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је посао, има вечни живот и не долази пред суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста, кажем вам да иде час – и већ је настао – кад ће мртви слушати глас Сина Божјег, и који га чују – живеће. Јер као што Отац има у себи живот, тако је дао и Сину да има живот у себи. Дао му је и власт да суди, јер је Син човечји. Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас, па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд. Ја не могу да чиним ништа сам од себе; како слушам – судим, и мој суд је праведан, јер не тражим своје воље, него вољу онога који ме је послао. Ако ја сведочим за себе, моје сведочанство није истинито; други сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене. Ви сте послали људе Јовану, и он је сведочио за истину; но, ја не узимам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете. Јован беше светило које је горело и светлело, а ви сте хтели да се замало радујете у његовој светлости. Ја пак имам сведочанство веће од Јовановог – дела која ми је дао Отац да их свршим, управо та дела која чиним, сведоче за мене – да ме је Отац послао. И Отац који ме је послао сам је сведочио за мене. Нити сте гласа његова икад чули, нити појаву његову видели, те реч његова не борави у вама зато што не верујете ономе кога је он послао. Истражујете Писма, јер сматрате да у њима имате вечни живот; и она сведоче за мене; и нећете да дођете к мени да имате живот.