Јеремија 48
48
Пророштво о пропасти Моава
1Овако за Моава говори Господ Саваот, Бог Израиљев:
„Тешко Невону, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити
и биће освојен!
Тврђава је постиђена и разорена!
2Нема више славе моавске!
У Есевону му пропаст кују:
‘Хајде да га истребимо из народа!’
И ти, Мадмене, опустећеш,
за тобом мач иде!
3Чује се јаук из Оронајима,
пустошење и сатирање велико:
4‘Моав је смрвљен!’,
чује се јаук младежи његове.
5Уз брдо Луит
успињу се плачући.
При силажењу у Оронајим
непријатељи чују јаук због пропасти:
6‘Бежите, спасавајте животе своје,
будите као грм у пустињи!’
7Због тога што си се уздао
у дела своја и благо своје,
бићеш и ти освојен.
Хемос у ропство иде,
заједно са свештеницима
и великашима својим.
8Доћи ће затирач у сваки град,
неће се спасти ниједан град.
Долина ће пропасти,
висораван ће се опустошити,
као што је Господ рекао.
9Ставите Моаву надгробни споменик
јер је он уништен.
Пустаре су градови његови,
нико не живи у њима.
10Нек је проклет онај
који немарно обавља дело Господње!
Нека је проклет онај
који не окрвави мач свој!
11Моав је од младости покоран био,
на винском талогу почивао.
Није се из бачве у бачву претакао,
нити је у ропство ишао.
Зато му је остао укус његов,
а мирис се није променио.
12Зато, ево, долазе дани”,
говори Господ,
„и ја ћу му бачваре послати
који ће га претакати,
испразнити бачве његове
и поцепати мешине његове.
13Тада ће се осрамотити Моав због Хемоса,
као што се дом Израиљев осрамотио
на Ветиљу својим гадостима.
14Како можете да кажете:
‘Јунаци смо ми
и убојни ратници!’
15Затирач Моавов наваљује на њега.
Цвет младости његове
на клање силази”,
говори цар чије је име
Господ Саваот.
16Близу је пропаст Моавова,
хита несрећа његова.
17Жалите га сви суседи његови
и сви који сте чули име његово!
Реците: „Како се сломи палица чврста,
жезал славни?”
18Сиђи са славе своје
и седи у прах сасушени,
кћери девонска!
Затирач Моава наваљује на тебе
и разара утврђења твоја.
19Стани на пут и посматрај,
становнице Ароита!
Питај бегунце и избеглице!
Кажи: „Шта се догоди?”
20Моав се постиде јер се разби.
Ридајте и јаучите!
Јавите у Арнон
да је Моав опустошен!
21Суд стиже на земљу равну, на Олон, на Јасу, на Мифат, 22на Девон, на Невон, на Вет-Девлатајим, 23на Киријатајим, на Вет-Гаиул, на Вет-Меон, 24на Кериот, на Восору и на све градове земље моавске, удаљене и који су близу. 25„Одваљен је рог Моаву и мишица се његова сломи”, говори Господ. 26Опијте га, јер се на Господа подигао. Нека се ваља Моав у бљувотини својој и нека служи за подсмех. 27Зар није теби Израиљ служио за подсмех? Јесу ли га међу лоповима нашли, па одмахујеш кад о њему говориш?
28Напустите градове, живите у пећинама,
становници моавски!
Будите као голубица
која се у пустари гнезди,
на улазу у клисуру!
29Чули смо за охолост Моава,
за гордост његову веома велику,
понос, разметање и надутост његову.
30„Знам ја обест његову”,
говори Господ,
„лаж су речи његове,
лаж су дела његова.”
31Зато јаучем за Моавом,
наричем за свим Моавцима,
жалим за онима у Кир-Ересу.
32Више него за Јазиром,
плакаћу за тобом, лозо сивамска.
Простирале су се вреже твоје
преко мора, до Јазирског мора.
Насилник се бацио
на истину твоју и борбу твоју.
33Ишчезоше радост и весеље
с поља роднога,
земље моавске!
У кацама вина нестаде,
гњечиоци неће гњечити више
и узвици винара нису радосни.
34До Елеале допиру крици Есевона. Гласно јаучу од Јасе до Сигора, Оронајима и Еглат-Шелишије. Воде од Јасе до Сигора, Орнајима и Еглат-Шелишије. Воде Нимрима нестају.
35„Завршићу с Моавом”, говори Господ,
„да на узвишице не иде
и не кади боговима својим.
36Зато ми за Моавом као свирала пишти срце моје. Као фрула пишти срце моје за људима из Кир-Ереса, јер им пропаде имовина њихова коју су стекли. 37Обријана је свака глава, подрезана је свака брада. Руке изрезане, око бокова кострет. 38На свим крововима моавским и трговима њиховим само је плач јер сам Моав разбио као крчаг који нико неће”, говори Господ.
39Ридајте! Како је сатрвен! Како срамно Моав побеже! Моав постаде подсмех и гроза свим суседима. 40Овако говори Господ:
„Ево, долетеће као орао
и рашириће над Моавом крила своја.
41Заузети су градови,
освојене су тврђаве.
У тај дан биће срца
јунака моавских
као срце жене кад се порађа.
42Нестаће Моав из народа
јер на Господа устаде,
43Страх, јама и замка
око тебе је, становниче моавски”,
говори Господ.
44„Ко из страха побегне,
у јаму ће пасти.
Ко из јаме изађе,
у замку ће се ухватити.
То ћу свалити на Моав
у години казне његове”,
говори Господ.
45„У сени есевонској
зауставише се они
који су од силе бежали.
Огањ излази из Есевона
и пламен из дома сионског.
Опрљиће слепоочнице Моаву
и теме синовима бунтовничких.
46Тешко теби, Моаве!
Пропао си, народе Хемосов!
Синове твоје заробише,
а кћери твоје
у ропство одведоше!
47Напослетку, променићу
судбину Моавову”,
говори Господ.
Довде је суд Моаву.
Trenutno izabrano:
Јеремија 48: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije