Јеремија 49
49
Прорицање пропасти околних народа
1За синове Амонове. Овако говори Господ:
„Зар Израиљ нема синова?
Зар нема наследника?
Зашто је Малхом наследио
земљу Гадову?
Зашто се народ његов насели
у градовима његовим?
2Зато, ево, долазе дани”,
говори Господ,
„кад ћу учинити да се заоре
бојни покличи
у Рави синова Амонових.
Она ће бити гомила развалина,
а села њена огњем спаљена.
Израиљ ће владати
над онима који су њим завладали”,
говори Господ.
3„Ридај, Есевоне, јер је Гај опустошен!
Вичите, кћери равске!
Припашите кострет око себе,
наричите и тамо-амо трчите
с посекотинама!
Махом у ропство иде,
заједно са свештеницима његовим
и великашима његовим.
4Што се хвалиш долином својом,
долином наводњеном,
кћери одметнице?
Уздаш се у богатство своје
и говориш: ‘Ко ће ударити на мене?’
5Ево, свалићу на тебе страх
свуда око тебе”,
говори Господ Саваот.
„Разбежаћете се сви,
нико бегунце скупити неће.
6Касније ћу променити судбину
синова Амонових”,
говори Господ.
7За Едом овако говори Господ Саваот:
„Зар нема више мудрости у Теману?
Зар мудри савет немају?
Зар је нестала мудрост њихова?
8Бежите, леђа обрните!
Сакријте се дубоко,
становници Дедана!
Пустићу на Исава несрећу његову
у време казне његове.
9Ако ти берачи дођу,
ни пабирка ти оставити неће.
Ако лопови дођу ноћу,
односе шта желе.
10Оголићу Исава, открићу му скровишта
да не може да се сакрије.
Пропаде потомство његово,
браће и суседа нема.
11Остави сирочад своју,
ја ћу их прехранити.
Нека се удовице твоје
у мене уздају.”
12Овако говори Господ: „Ево, они који не треба да пију из чаше морају да је искапе. Зар ти да останеш без казне? Нећеш остати некажњен, ти ћеш је испити! 13Собом се заклињем”, говори Господ, „да ће Восора бити пустош, ругло, срамота и проклетство, а градови њени развалине вечне.”
14Чух вест од Господа,
а гласник је варварима послат:
„Скупите се! Пођите на њега!
Устајте за бој!
15Ево, учинићу те малим међу варварима
и презреним међу људима.
16Страх који уливаш
завео је охолост срца твога.
Живиш у пукотинама стена
и држиш се планина високих.
Да начиниш себи гнездо
високо као орао,
и оданде ћу те сурвати”,
говори Господ.
17„Едом ће пустиња постати. Ко год кроз њега прође, чудиће се и подсмеваће се због свих рана његових. 18Као кад су се затрли Содом и Гомора и околина њихова”, говори Господ, „тако неће више тамо нико живети, неће бити сина човечјег.
19Гле, као лав он излази
из грмља јорданског
на одмориште сигурно.
Изненада ћу га прогнати
и поставити изабраника свога.
Ко је као ја?
Ко ми заповеда?
Који пастир ће опстати
пред лицем мојим?”
20Зато чујте одлуку Господњу
коју је за Едом наумио,
и мисли за становнике Темана:
„Њих ће одвући најситнија јагњад,
згрозиће се над њима
пашњак њихов.
21Од праска пада њиховог
затрешће се земља
и чуће се до Црвеног мора
вапај њихов.
22Гле, као орао он се диже и лебди,
над Восором шири крила своја.
Биће у тај дан срце јунака едомских
као срце жене која се порађа.”
23За Дамаск:
„Збунише се Емат и Арфад
кад зле гласе чуше.
Немирни су као море
које не може да се смири.
24Клонуо је Дамаск,
окренуо се да бежи.
Дрхти од страха и бола
као жена која се порађа.
25Како је напуштен град славан,
тврђава радости моје?
26Зато ће попадати младићи његови
по трговима његовим.
Изгинуће сви ратници у дан онај”,
говори Господ Саваот.
27„Распалићу огањ на зидовима Дамаска,
прогутаће дворове Вен-Ададове!”
28За Кидар и за царства асорска, које је победио Навуходоносор, цар вавилонски, овако говори Господ:
„Устаните, на Кидар пођите,
затрите све синове источне!
29Нека им се узму
шатори њихови, стада њихова,
покривачи њихови, све посуде њихове!
Нека им се одведу камиле њихове,
нека около на њих страшно вичу:
30‘Бежите! Што брже идите!
Дубоко се сакријте, становници Асора’,
говори Господ,
‘јер је Навуходоносор, цар вавилонски,
против вас одлуку донео
и против вас наум смислио!
31Устајте! Пођите на народ варварски,
који је безбрижан и мирно живи’,
говори Господ,
‘без врата и без пречага.
32Биће вам плен камиле њихове,
запленићете стада многа!
Расејаћу их на све стране,
оне који косу шишају.
Довешћу пропаст на њих одасвуд’,
говори Господ.
33‘Асор ће бити станиште
паса дивљих, пустиња вечита.
Нико се тамо населити неће,
нити ће син човечји тамо боравити.’”
34Реч Господња која дође пророку Јеремији за Елам, на почетку царевања Седекије, цара јудејског говорећи:
35Овако говори Господ Саваот:
„Ево, сломићу лук Еламу,
основ снаге његове.
36Довешћу на Елам четири ветра
са четири краја небеса.
Расејаћу их тим ветровима,
тако да неће бити варвара
међу којима неће бити
прогнаника еламских.
37Дрхтаће Еламци
пред непријатељима својим
и пред онима који им о глави раде.
Пустићу на њих несрећу,
жестину гнева свога”,
говори Господ.
„Пустићу на њих мач
док их не истребим.
38Поставићу у Еламу престо свој,
истребићу цара и великаше оданде”,
говори Господ.
39„Напослетку, вратићу робље еламско”,
говори Господ.
Trenutno izabrano:
Јеремија 49: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije