Јаковљева 1:12-25

Блажен је човек који истрајно подноси искушење, јер ће – кад постане прекаљен – примити венац живота, који је Господ обећао онима који га љубе. Ниједан, кад трпи искушење, да не говори: „Бог ме куша.” Јер Бог се не да злим кушати, и сам никога не искушава. Него свако подлеже искушењу на тај начин што га његова сопствена пожуда вуче и мами; тада пожуда зачне и рађа грех, а учињени грех рађа смрт. Не варајте се, драга браћо моја. Сваки добар дан и сваки савршен поклон долази одозго, од Оца светлости, код кога нема измене нити сенке од промене. По својој вољи он нас је родио истинитом речју да будемо нека првина од његових створења. Знајте ово, драга моја браћо. Сваки човек нека буде брз чути, спор говорити, спор на гнев; јер човечји гнев не ствара праведност пред Богом. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злоће и с кротошћу примите усађену реч, која је кадра спасти ваше душе. Него будите извршиоци речи, а не само слушачи – који сами себе варају. Јер ако ко само слуша реч, а не извршава је, тај је сличан човеку који посматра своје природно лице у огледалу; погледао се, наиме, па отишао, и одмах је заборавио какав је био. А ко загледа у савршен закон истине и у њему остане, не буде заборавни слушач, него извршилац дела, тај ће бити блажен у свом делу.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Јаковљева 1:12-25