Постање 31
31
Јаков одлази од Лавана
1Јаков сазнаде да синови Лаванови говоре: „Јаков узе сва добра нашег оца и од његовог добра стече све оно богатство.” 2Примети Јаков и на лицу Лавановом да није као што је било раније. 3Тада Господ рече Јакову: „Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.”
4Онда Јаков позва Рахиљу и Лију у поље код свога стада. 5Рече им: „Ја видим на лицу вашега оца да није према мени као раније, али је Бог оца мога био са мном. 6Ви знате да сам оцу вашем служио колико сам могао. 7Ваш отац ме је ипак варао и мењао ми плату десет пута. Међутим, Бог му не даде да ме оштети. 8Кад је он рекао: ‘Свака шарена нека ти буде плата’, онда се младило све шарено, а кад је рекао: ‘Све тачкасто нека ти буде плата’, онда се младило све тачкасто. 9Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени. 10Једном, кад се стока парила, видех у сну да јарци који су наскакали бејаху пругасти, тачкасти и шарени. 11Тада ми у сну рече анђео Божји: ‘Јакове!’ Ја одговорих: ‘Ево ме!’ 12Он онда рече: ‘Подигни очи и погледај: сви јарци који наскачу су пругасти, тачкасти и шарени. Ја сам видео шта ти све ради Лаван. 13Ја сам Бог из Ветиља, где си прелио камен и где си ми учинио завет. Устани сада, иди из ове земље и врати се у свој завичај.’” 14Тада рекоше Рахиља и Лија: „Зар имамо још наследства у дому оца свога? 15Зар нас није гледао као туђине кад нас је продао, а онда је јео и наш новац? 16Све богатство које је Бог узео оцу нашем, наше је и наше деце. Зато учини како ти је Бог казао.”
17Тада се Јаков подиже и стави своју децу и своје жене на камиле. 18Онда поведе сву стоку своју и све своје благо које је стекао у Падан-Араму и пође к Исаку, оцу своме, у земљу хананску. 19Лаван је био отишао да стриже своје овце, а Рахиља украде божанске кипове свога оца. 20Јаков је преварио Лавана Арамејца, јер му није наговестио да хоће да оде. 21Он побеже са свим што му је припадало, пређе реку и упути се према гори Галаду.
22Трећег дана јавише Лавану да је Јаков побегао. 23Он поведе са собом своју браћу, пође за њим у потеру и сустиже га на гори Галаду. 24Међутим, Бог се јави Лавану Арамејцу у сну и рече му: „Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.”
25Уто Лаван стиже Јакова. Јаков беше разапео свој шатор на гори, а Лаван са својом браћом разапе свој на гори Галаду. 26Тада Лаван рече Јакову: „Шта то уради? Зашто ме превари и одведе моје ћерке као да су мачем отете? 27Зашто кришом побеже, превари ме и не обавести ме? Испратио бих те с весељем, песмама, бубњевима и тамбурама. 28Ниси ми дао ни да изљубим своје унуке и ћерке! Глупо си урадио! 29Могао бих вам наудити, али Бог оца вашег ноћас ми рече: ‘Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.’ 30Сад кад си већ отишао јер си се ужелео дома оца свога, зашто си украо моје кипове?” 31Јаков одговори Лавану: „Бојао сам се да ћеш силом отети своје ћерке. 32А кипове у кога нађеш, тај нека погине! Пред нашом браћом тражи шта је твоје и узми!” Јаков није знао да их је Рахиља украла.
33Лаван уђе у Јаковљев шатор, па у Лијин шатор, у шатор две слушкиње, али ништа не нађе. Изашавши из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин шатор. 34Рахиља је била узела кипове и сакрила их под седло своје камиле, па седе на њих. Лаван је преметао по шатору и не нађе их. 35Она рече своме оцу: „Немој се љутити, господару, што не могу да стојим пред тобом из женских разлога.” Он је тражио, али не нађе кипове.
36Тада се Јаков расрди, прекори Лавана и рече му: „Шта сам учинио, шта сам скривио да ме тако прогањаш? 37Претурао си све моје ствари и шта си нашао из своје куће? Стави то пред мој и свој род, па нека они пресуде међу нама. 38Ево, двадесет година сам провео код тебе. Твоје овце и твоје козе нису се јаловиле, нити сам јео овнова из твога стада. 39Што су звери растргле, нисам доносио, већ сам накнађивао. Тражио си од мене што је украдено дању или ноћу. 40Дању ме притискала врућина, а ноћу хладноћа, и ниједном не заспах. 41Ево, двадесет година сам био у твојој кући! Служио сам ти четрнаест година за твоје две ћерке, а шест година за твоју стоку! Десет пута си ми мењао плату! 42Да није са мном био Бог оца мога, Бог Авраамов, Онај кога се бојао Исак, отпустио би ме празних руку. Само, Бог је видео моју муку и дело мојих руку, па је ноћас пресудио.”
43Тада Лаван одговори Јакову: „Ове ћерке су моје ћерке, ова деца су моја деца, ова стада су моја стада и све што видиш и моје је! Па шта бих ја данас чинио овим својим ћеркама или њиховој деци, коју су родиле? 44Хајде да склопимо савез, ја и ти, да то буде сведочанство између мене и тебе!” 45На то Јаков узе један камен и усправи га као споменик. 46Тада Јаков рече својој родбини: „Скупите камења!” Они накупише, поређаше на гомилу и на њој једоше. 47Лаван га прозва Јегар Сахадута, а Јаков га назва Галед. 48Онда Лаван рече: „Нека овај споменик буде данас сведочанство између мене и тебе!” Зато се прозва Галед. 49Прозва се и Миста, јер Лаван рече: „Нека Господ гледа између тебе и мене кад будемо раздвојени. 50Ако будеш угњетавао моје ћерке или ако узмеш још жена, пази се, неће човек бити међу нама, већ ће Бог бити сведок између мене и тебе!”
51Затим Лаван рече Јакову: „Гледај ову гомилу, то је споменик који сам подигао између себе и тебе. 52Ова гомила и овај стуб нека буду јемац да ни ја нећу прећи преко к теби са злом намером нити ти к мени преко ове гомиле и овог стуба. 53Нека Бог Авраамов и Бог Нахоров, Бог њихових отаца, нама буду судије!” Јаков се још закле Оним кога се бојао његов отац Исак. 54Тада Јаков принесе жртву на гори и позва своју родбину да једе. После јела проведоше ноћ на гори. 55Рано ујутру уста Лаван, изљуби своју унучад и ћерке своје и благослови их, па затим пође да се врати у свој крај.
Trenutno izabrano:
Постање 31: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije