Дела апостолска 27:1-38

А кад је донета одлука да отпловимо у Италију, предадоше Павла и неке друге сужње капетану царске чете, по имену Јулије. Уђосмо тако у једну адрамитску лађу, која је имала да плови у азијска приморска места, те се одвезосмо. Аристарх, Македонац из Солуна, био је с нама. Другог дана стигосмо у Сидон, и Јулије, који је с Павлом људски поступао, допусти му да оде до својих пријатеља да се ови постарају за њега. А кад се одвезосмо оданде, пловили смо у заветрини Кипра зато што смо имали противне ветрове. Пошто смо препловили море дуж обала Киликије и Памфилије, стигосмо у Миру ликијску. Онде је капетан нашао једну александријску лађу, која је пловила у Италију, те нас укрца у њу. Више дана пловили смо споро и једва смо дошли према Книду, па како нам ветар није дао да пристанемо, пловили смо поред Салмоне у заветрини Крита; пошто смо једва пловили уз обалу, дођосмо у једно место звано Добра пристаништа, у чијој близини је био град Ласеје. Како је пак прошло много времена, а пловидба већ била несигурна, јер је и пост већ био прошао, Павле им је препоручивао и говорио: „Људи, видим да ће пловидба бити с муком и великим губитком не само товара и лађе него и наших живота.” Али капетан је више веровао крмару и власнику лађе него ономе што је Павле говорио. Како ова лука није била погодна за зимовање, већина је одлучила да се отплови оданде – ако би некако било могућно дођи до критске луке Финикса, која је отворена према југозападу и северозападу, и онде презимити. А кад дуну јужни ветар, помислише да могу остварити своју намеру, дигоше котву и пловљаху покрај Крита. Али не задуго после тога дуну с Крита бурни ветар који се зове свероисточњак. Кад понесе лађу, која није могла да се противи ветру, предасмо се и тако нас је носио. Пловећи пак у заветрини једног малог острва које се зове Клауда, једва смо могли да се дочепамо чамца; подигоше га на лађу, употребише помоћна средства и подвезаше лађу. Но, бојећи се да не ударе у Сирту, спустише справу и тако су били даље ношени. Како нас је жестока бура захватила, сутрадан стадоше избацивати товар, а трећег дана својим рукама избацише бродски алат. Пошто се током више дана нису показивали ни сунце ни звезде, а снажна бура није попуштала, свака нада да ћемо се спасти најзад беше изгубљена. Пошто се већ дуже време остало без хране, Павле стаде међу њих и рече: „Људи, требало је мене послушати и не отпловити с Крита, па бисмо били поштеђени ове невоље и штете. И сад вас опомињем да будете спокојни, јер ниједан од вас неће изгубити живот; само ће лађа пропасти. Ове ноћи, наиме, стаде преда ме анђео Бога коме припадам и коме служим и рече: ‘Павле, не бој се; ти мораш доћи пред цара! И ево, Бог ти је поклонио све који с тобом путују.’ Стога, људи, будите спокојни, јер верујем Богу да ће бити тако како ми је речено. Ми морамо наићи на неко острво.” А кад је наступила четрнаеста ноћ откако смо били ношени по Адрији, око поноћи лађари наслућиваху да им се нека земља приближава. Бацише висак за мерење дубине и нађоше двадесет хвати дубине, а мало даље бацише опет висак и нађоше петнаест хвати; бојећи се да не наиђемо на прудовита места, бацише четири котве са стражњег дела лађе и жељно очекиваху да се раздани. Како су пак лађари настојали да побегну с лађе и били спустили чамац у море под изговором да желе с предњег дела лађе да спусте котве, Павле рече капетану и војницима: „Ако ови не остану у лађи, ви се не можете спасити.” Тада војници одсекоше ужа на чамцу и пустише га да падне с лађе. А у свануће Павле замоли све да једу и рече: „Данас је четрнаести дан како ишчекујете и без јела проводите, не окусивши ништа. Стога вас молим да једете, јер је то за ваше спасење; а ниједном од вас неће длака с главе пасти.” То рече, узе хлеб и захвали Богу пред свима, изломи га и стаде јести. И сви посташе спокојни, па и сами једоше. А беше нас у лађи свега две стотине седамдесет и шест душа. А кад се наситише хране, олакшаше лађу избацујући пшеницу у море.