Дела апостолска 27
27
Путовање у Рим
1А кад је донета одлука да отпловимо у Италију, предадоше Павла и неке друге сужње капетану царске чете, по имену Јулије. 2Уђосмо тако у једну адрамитску лађу, која је имала да плови у азијска приморска места, те се одвезосмо. Аристарх, Македонац из Солуна, био је с нама. 3Другог дана стигосмо у Сидон, и Јулије, који је с Павлом људски поступао, допусти му да оде до својих пријатеља да се ови постарају за њега. 4А кад се одвезосмо оданде, пловили смо у заветрини Кипра зато што смо имали противне ветрове. 5Пошто смо препловили море дуж обала Киликије и Памфилије, стигосмо у Миру ликијску. 6Онде је капетан нашао једну александријску лађу, која је пловила у Италију, те нас укрца у њу. 7Више дана пловили смо споро и једва смо дошли према Книду, па како нам ветар није дао да пристанемо, пловили смо поред Салмоне у заветрини Крита; 8пошто смо једва пловили уз обалу, дођосмо у једно место звано Добра пристаништа, у чијој близини је био град Ласеје.
9Како је пак прошло много времена, а пловидба већ била несигурна, јер је и пост већ био прошао, Павле им је препоручивао 10и говорио: „Људи, видим да ће пловидба бити с муком и великим губитком не само товара и лађе него и наших живота.” 11Али капетан је више веровао крмару и власнику лађе него ономе што је Павле говорио. 12Како ова лука није била погодна за зимовање, већина је одлучила да се отплови оданде – ако би некако било могућно дођи до критске луке Финикса, која је отворена према југозападу и северозападу, и онде презимити. 13А кад дуну јужни ветар, помислише да могу остварити своју намеру, дигоше котву и пловљаху покрај Крита.
14Али не задуго после тога дуну с Крита бурни ветар који се зове свероисточњак. 15Кад понесе лађу, која није могла да се противи ветру, предасмо се и тако нас је носио. 16Пловећи пак у заветрини једног малог острва које се зове Клауда, једва смо могли да се дочепамо чамца; 17подигоше га на лађу, употребише помоћна средства и подвезаше лађу. Но, бојећи се да не ударе у Сирту, спустише справу и тако су били даље ношени. 18Како нас је жестока бура захватила, сутрадан стадоше избацивати товар, 19а трећег дана својим рукама избацише бродски алат. 20Пошто се током више дана нису показивали ни сунце ни звезде, а снажна бура није попуштала, свака нада да ћемо се спасти најзад беше изгубљена.
21Пошто се већ дуже време остало без хране, Павле стаде међу њих и рече: „Људи, требало је мене послушати и не отпловити с Крита, па бисмо били поштеђени ове невоље и штете. 22И сад вас опомињем да будете спокојни, јер ниједан од вас неће изгубити живот; само ће лађа пропасти. 23Ове ноћи, наиме, стаде преда ме анђео Бога коме припадам и коме служим 24и рече: ‘Павле, не бој се; ти мораш доћи пред цара! И ево, Бог ти је поклонио све који с тобом путују.’ 25Стога, људи, будите спокојни, јер верујем Богу да ће бити тако како ми је речено. 26Ми морамо наићи на неко острво.”
27А кад је наступила четрнаеста ноћ откако смо били ношени по Адрији, око поноћи лађари наслућиваху да им се нека земља приближава. 28Бацише висак за мерење дубине и нађоше двадесет хвати дубине, а мало даље бацише опет висак и нађоше петнаест хвати; 29бојећи се да не наиђемо на прудовита места, бацише четири котве са стражњег дела лађе и жељно очекиваху да се раздани. 30Како су пак лађари настојали да побегну с лађе и били спустили чамац у море под изговором да желе с предњег дела лађе да спусте котве, 31Павле рече капетану и војницима: „Ако ови не остану у лађи, ви се не можете спасити.” 32Тада војници одсекоше ужа на чамцу и пустише га да падне с лађе.
33А у свануће Павле замоли све да једу и рече: „Данас је четрнаести дан како ишчекујете и без јела проводите, не окусивши ништа. 34Стога вас молим да једете, јер је то за ваше спасење; а ниједном од вас неће длака с главе пасти.” 35То рече, узе хлеб и захвали Богу пред свима, изломи га и стаде јести. 36И сви посташе спокојни, па и сами једоше. 37А беше нас у лађи свега две стотине седамдесет и шест душа. 38А кад се наситише хране, олакшаше лађу избацујући пшеницу у море.
Бродолом
39Кад се пак раздани, нису препознали земљу, али угледаше некакав залив с приступачном обалом, па одлучише да на њу натерају лађу, ако то буде могућно. 40Одрешише котве са свих страна и пустише их у море, истовремено олабавише ужа на крмама, па подигоше предње једро према ветру и пловљаху према обали. 41А кад наиђоше на један гребен који море запљускује са обе стране, насукаше лађу, тако да је њен предњи део насео и остао непокретан, а стражњи део се ломио од силине валова. 42Војници пак одлучише да побију сужње да не би који испливао и утекао. 43Капетан, међутим, желећи да сачува Павла, осујети њихову намеру: нареди да они који знају пливати први скоче у воду, те да изађу на земљу, 44а остали – једни на даскама, а други на било каквим предметима с лађе. И тако се догодило да су сви изашли на земљу.
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 27: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije