Друга Самуилова 3
3
Савез са Авениром. Јоав убија Авенира
1Рат између дома Сауловог и дома Давидовог дуго је трајао. Давид је све више јачао, а дом Саулов је све више слабио.
Давидови синови
2У Хеврону су се Давиду рађали синови. Првенац му је био Амнон, од Ахиноаме, Језраељанке. 3Други је био Хилеав, од Авигеје, жене Навалове са Кармила. Трећи је био Авесалом, син Махе, ћерке Талмаја, цара гесурског. 4Четврти је био Адонија, син Агитин, а пети Сефатија, син Авиталин. 5Шести је био Итрам од Егле, жене Давидове. Они су се родили у Хеврону.
6Док је трајао рат између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир се оснажио у дому Сауловом.
Свађа између Исвостеја и Авенира због Ресфе
7Саул је имао наложницу која се звала Ресфа. Била је ћерка Ајина. Исвостеј упита Авенира: „Зашто си спавао са женом оца мога?” 8На те речи Исвостејеве Авенир се веома расрди. Он рече: „Јесам ли ја јудејска пасја глава? Досад сам само добро чинио дому оца твога Саула, браћи његовој и пријатељима његовим. Нисам дозволио да паднеш у руке Давидове, а ти ме прекореваш због жене. 9Тако нека Бог учини Авениру и нека дода ако не учиним оно за шта се Господ заклео Давиду 10да ће одузети царство дому Сауловом и да ће утврдити престо Давидов над Израиљем и Јудом, од Дана до Вирсавеје.” 11Он не одговори Авениру ништа јер га се бојао.
Авенир преговара с Давидом
12Затим Авенир посла изасланике Давиду да му поруче у његово име: „Чија је земља?” Потом рекоше: „Склопи савез са мном. Моја ће рука бити уз тебе и привешћу ти цео Израиљ.” 13Он одговори: „Добро. Склопићу савез са тобом, али једно тражим од тебе. Не долази преда ме ако не доведеш са собом Михалу, ћерку Саулову, кад ми дођеш.” 14Давид посла изасланике Сауловом сину Исвостеју и поручи: „Врати ми моју жену Михалу, коју сам добио за сто обрезака филистејских.” 15Исвостеј посла по њу и узе је од њеног мужа Фалтила, сина Лаисовог. 16Њен муж је ишао за њом и плакао све до Ваурима. Тада му рече Авенир: „Иди, враћај се!” Он се тада врати.
17Авенир је разговарао с вођама израиљским говорећи: „Одавно сте хтели да имате Давида за цара. 18Учините то сада јер је Господ рекао за Давида када је казао: ‘Руком слуге свога Давида избавићу народ свој из руку филистејских и из руку свих непријатеља његових.’” 19Тако је говорио Авенир и синовима Венијаминовим. Потом оде у Хеврон да каже Давиду да су се лепо сагласили Израиљ и синови Венијаминови.
20Авенир дође Давиду у Хеврон са двадесет људи. Давид приреди гозбу Авениру и људима који су били с њим. 21Тада рече Авенир Давиду: „Устаћу и отићи ћу да скупим сав народ цару, господару своме. Нека склопе савез с тобом, па ћеш царевати како будеш желео.” Тада Давид отпусти Авенира да иде с миром.
Јоав убија Авенира
22И, гле, Давидови људи и Јоав враћали су се из боја. Носили су велик плен. Авенир није више био код Давида у Хеврону јер га је Давид отпустио да оде с миром. 23Кад стигоше Јоав и његови људи, казаше Јоаву говорећи: „Авенир, син Ниров, био је код цара и он га отпусти да иде с миром.” 24Јоав дође пред цара и рече му: „Шта си учинио? Гле, Авенир је био код тебе! Зашто си га пустио да оде? 25Ти познајеш Авенира, сина Нировог. Он је дошао да те превари, да види куда идеш и шта радиш.”
26Потом оде Јоав од Давида и посла гласнике за Авениром, који га вратише од студенца Сира. Давид то није знао. 27Кад се Авенир врати у Хеврон, Јоав га одведе у страну код врата, као да хоће с њим да говори насамо. Ту га убоде у бок и уби га због крви брата свога Асаила.
28Кад је касније Давид то чуо, он рече: „Ја и царство моје невини смо пред Господом довека за крв Авенирову, сина Нировог. 29Нека падне на главу Јоављеву и на сав дом оца његовог. Нека дом Јоавов никад не буде без оног који има течење, губу, који иде на штакама, који пада од мача и који нема хлеба!” 30Јоав и његов брат Ависај убили су Авенира јер је он убио њиховог брата Асаила у боју код Гаваона.
31Тада Давид рече Јоаву и целом народу који је био с њим: „Раздерите одећу своју! Обуците кострет и оплакујте Авенира!” Цар Давид је ишао за носилима. 32Кад су покопали Авенира у Хеврону, цар гласно заплака на гробу Авенировом. И сав народ је плакао. 33Тада цар испева ову тужбалицу за Авениром:
„Зар да Авенир умре као и безбожник?
34Руке твоје нису биле везане,
ноге твоје нису биле оковане.
Пао си као што се пада од зликоваца!”
Тада народ још више заплака за њим. 35Потом дође сав народ да нуди Давида да једе док је још био дан. Међутим, Давид се закле и рече: „Бог нека ми учини тако и нека дода ако окусим хлеба или нешто друго пре заласка сунца.” 36Сав народ је то чуо и било му је по вољи, као и све што је цар чинио, народ је одобравао. 37Тог дана народ и сав Израиљ увидеше да цар није крив за убиство Авенирово, сина Нировог. 38Потом цар рече слугама својим: „Зар не знате да је данас пао старешина и великан у Израиљу? 39Само, ја сам сада још слаб иако сам помазан за цара. Ти људи, синови Серујини, јачи су од мене. Нека Господ плати злочинцу према злочину његовом!”
Trenutno izabrano:
Друга Самуилова 3: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije