YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Друга Самуилова 2

2
Давид постаје цар Јудиног племена
1После тога Давид упита Господа говорећи: „Да ли да идем у неки град Јудин?” Господ одговори: „Иди!” Давид упита: „Куда да идем?” Одговори му: „У Хеврон.” 2Тада Давид оде онамо са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом, Наваловом женом с Кармила. 3Такође, поведе Давид и људе који су били с њим са породицама њиховим. Они се настанише по хевронским местима. 4Тада дођоше људи из Јуде и помазаше онде Давида за цара над домом Јудиним.
Похвала становницима Јависа галадског
Потом јавише Давиду говорећи: „Људи из Јависа галадског погребоше Саула.” 5Онда Давид посла изасланике људима у Јавису галадском и поручи им: „Нека вас Господ благослови зато што сте показали љубав према господару своме Саулу, па сте га сахранили. 6Зато нека Господ покаже и вама своју љубав и верност. И ја ћу вам чинити добро зато што сте то урадили. 7Сада, нека вам се учврсте руке и будите храбри! Саул, господар ваш, погибе. Мене је дом Јудин помазао за цара.”
Авенир поставља Исвостеја за цара над осталим племенима
8Тада Авенир, сир Ниров, војсковођа Саулове војске, узе Сауловог сина Исвостеја и преведе га у Маханајим. 9Зацари га над Галадом, Асуром, Језраелом, Јефремом, Венијамином и целим Израиљем. 10Саулов син Исвостеј имао је четрдесет година кад је постао цар Израиљев, а владао је две године. Уз Давида је био само дом Јудин. 11Давид је владао домом Јудиним у Хеврону седам година и шест месеци.
Рат између Јуде и Израиља
12Потом изађе Авенир, син Ниров, с људима Сауловог сина Исвостеја из Маханајима у Гаваон. 13Изађоше и Јоав, син Серујин, и људи Давидови. Сретоше се код Гаваонског језера. Стадоше једни с једне стране језера, а други с друге стране. 14Тада Авенир довикну Јоаву: „Нека устану момци да се разиграју пред нама!” Јоав одговори: „Нека устану!” 15Они устадоше и пребројаше дванаест од Венијамина за Сауловог сина Исвостеја и дванаест момака Давидових. 16Они дохватише један другога за главу, зарише мач свој противнику и попадаше заједно. Зато се то место код Гаваона прозва Халкат-Асурим (Поље богова). 17Потом тог дана поче жесток бој. Давидови људи потукоше Авенира и Израиљце.
18Онде су била три сина Серујина: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био брзоног као срна у пољу. 19Асаило потера Авенира не гледајући ни десно ни лево, иза Авенира. 20Авенир се обазре и упита: „Јеси ли то ти, Асаило?” Он одговори: „Ја сам!” 21Тада му Авенир рече: „Скрени десно или лево! Ухвати неког од тих момака и узми себи одору.” Међутим, Асаило не хтеде да скрене од њега. 22Авенир опет рече говорећи: „Уклони се од мене! Зашто да те саставим са земљом? Како бих изашао на очи брату твоме Јоаву?” 23Међутим, он не хтеде да одступи. Тада му Авенир зари дршку копља у трбух, тако да му копље изађе на леђа. Ту он паде и издахну. Сви који су прошли поред места на којем је пао и погинуо Асаило заустављали су се.
24Јоав и Ависај потераше Авенира. Кад је сунце зашло, дођоше до брда Аме, које је према Гији, на путу ка пустињи гаваонској. 25Синови Венијаминови се скупише око Авенира, сврсташе у чету и стадоше на врх брда. 26Тада Авенир довикну Јоаву говорећи: „Зар да мач вечито прождире? Зар не знаш да ће крај бити горак? Зашто не кажеш народу да се окани своје браће?” 27Јоав одговори: „Тако Бог био жив! Да то ниси казао, народ би до ујутру гонио своју браћу.” 28Тада Јоав дуну у рог и стаде сва војска. Престаде да гони Израиљце и прекинуше бој.
29Авенир и његови људи ишли су целу ноћ кроз јорданску долину. Пређоше Јордан, прођоше Витрон и дођоше у Маханајим. 30Кад је Јоав престао да гони Авенира, он скупи војску. Од Давидових људи није било њих деветнаест и Асаило. 31Слуге Давидове су побиле три стотине шездесет синова Венијаминових, а Авенирових људи који погибоше. 32Асаила узеше и сахранише у гроб оца његовог у Витлејему. Јоав и његови људи ишли су целу ноћ и, кад је свануло, стигли су у Хеврон.

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi