YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Друга о царевима 6

6
Јелисијева чуда. Секира испливава
1Ученици пророчки рекоше Јелисију: „Гле, тесан нам је простор код тебе. 2Хајде да пођемо до Јордана, па да сваки узме стабло и да начинимо онде себи пребивалиште.” Он одговори: „Идите.” 3Један од њих рече: „Учини нам и ти пођи са слугама својим.” Он рече: „Поћи ћу.” 4Тако он пође с њима. Кад су стигли до Јордана, почеше да секу дрва. 5Док је један тесао стабло, паде му секира у воду. Он повика: „Јао, господару, још је била позајмљена!” 6Човек Божји упита: „Где је пала?” Онај му показа место. Тада он одсече комад дрвета, баци га тамо и учини да секира исплива. 7Он рече: „Узми је.” Овај пружи руку своју па је узе.
Јелисије ослепљује сиријску војску
8Потом зарати цар сиријски са Израиљцима. Он се договарао са својим војсковођама и рече: „Распоредићемо се на том месту.” 9Тада човек Божји посла цару Израиљевом поруку: „Чувај се оног места јер су се тамо Сиријци распоредили.” 10Цар Израиљев посла извиднике на место које му је назначио човек Божји и на које га је опоменуо, па се чувао. То се није десило само једном или двапут.
11Срце цара сиријског се узнемири. Он сазва слуге своје и рече им: „Хоћете ли ми рећи ко је од нас у дослуху с царем Израиљевим?” 12Један од слугу његових одговори: „Нико, господару царе, него Јелисије, пророк у Израиљу, саопштава цару Израиљевом и речи које говориш у спаваћој соби.” 13Тада он рече: „Идите и видите где је, па да пошаљем да га ухвате.” Потом му јавише: „Ено га у Дотану!” 14Он посла тамо коње, и кола и велику војску. Они дођоше ноћу и опколише град.
15Кад ујутру устаде, слуга човека Божјег изађе, а оно војска око града, коњи и кола. Слуга његов му рече: „Јао, господару мој! Шта да радимо?” 16Он му одговори: „Не бој се јер је више нас него њих.” 17Јелисије се помоли говорећи: „Господе, отвори му очи да би видео.” Господ отвори очи момку да види, а то шума пуна коња и кола огњених око Јелисија.
18Кад Сиријци сиђоше према њему, помоли се Јелисије Господу и рече: „Ослепи ове варваре.” На реч Јелисијеву, они ослепеше. 19Потом им Јелисије рече: „Није ово пут и није тамо град. Пођите за мном и одвешћу вас човеку којег тражите.” Тада их одведе у Самарију. 20Кад уђоше у Самарију, рече им Јелисије: „Господе, отвори им очи да прогледају!” Господ им отвори очи и видеше да су усред Самарије. 21Кад их угледа цар Самарије, упита Јелисија: „Оче мој, да их побијем?” 22Он одговори: „Немој да их побијеш. Зар ти убијаш заробљенике које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде. Нека једу и пију и нека се врате господару свом.” 23Онда им припремише велико окрепљење, тако да су они јели и пили, а потом их отпусти. Од тада сиријске чете нису више упадале у земљу израиљску.
Велика глад у опкољеној Самарији
24Касније, сиријски цар Вен-Адад скупи сву своју војску, попе се и опколи Самарију. 25Тада наста велика глад у Самарији. Била је опкољена толико да је магарећа глава коштала осамдесет сикала сребра, а четврт мере голубије нечисти пет сикала сребра.
26Кад је цар ишао по зидинама, нека жена му довикну говорећи: „Помагај, царе, господару мој!” 27Он одговори: „Ако ти Господ не помаже, како ја да ти помогнем? Нечим са њиве или из каце?” 28Цар је упита: „А шта је теби?” Она одговори: „Ова жена ми је казала: ‘Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.’ 29Скувале смо мог сина и појеле га. Сутрадан сам јој казала: ‘Дај сина свог да га поједемо.’ Међутим, она сакри свог сина.”
30Кад цар чу речи женине, раздера одећу своју, тако да је народ видео док је ишао по зиду да до тела носи грубу тканину.
31Тада цар повика: „Нека ме Бог казни и још придода ако глава Јелисија, сина Сафатовог, остане данас на њему!”
Јелисије најављује крај глади
32Јелисије је био у својој кући и старешине су биле с њим. Цар посла гласника, а Јелисије рече старешинама док још гласник није стигао до њега: „Гледајте! Онај крвнички син је наредио да ми одрубе главу. Пазите! Кад гласник стигне, закључајте врата и одбијте га од врата. Не чује ли се бат корака његовог господара за њим?” 33Док им је то говорио, гле, гласник дође к њему и рече: „Ево, ово је зло од Господа. Шта још да очекујем од Господа?”

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi