Друга о царевима 7
7
1Потом рече Јелисије: „Чујте реч Господњу. Овако говори Господ: ‘Сутра у ово време биће на вратима самаријским мерица белог брашна за сикал, а две мерице јечма за сикал.’” 2Тада рече дворанин који је придржавао цара човеку Божјем говорећи: „Чак и да Господ начини прозоре на небу, да ли би се то догодило?” Јелисије одговори: „Ето, ти ћеш видети својим очима, али нећеш то јести.”
Повлачење сиријске војске
3Пред вратима града била су четири губавца. Они рекоше један другом: „Зашто седимо овде да умремо? 4Ако кажемо да уђемо у град, глад је у граду, па ћемо помрети, а ако останемо овде, опет ћемо умрети. Хајдемо у положај сиријски! Ако нас оставе у животу – живећемо, а ако нас побију – помрећемо!” 5Они устадоше у сумрак и пођоше ка сиријским положајима. Они приђоше до краја и, гле, нигде никог. 6Наиме, Господ је учинио да су се у сиријској војсци зачуле бука кола и коња и вика велике војске, па рекоше један другом: „Ето, цар Израиљев је најмио против нас цареве хетејске и цареве етипатске да нас нападну!” 7Они се подигоше и побегоше у сумрак, а оставише шаторе своје, коње своје и магарце своје, оставише положај на коме су били да би спасли главе.
8Кад дођоше губавци до краја положаја, уђоше у један шатор, наједоше се, напише се, покупише из њега сребро и злато и одећу, па одоше да то сакрију. 9Потом рекоше међу собом: „Не радимо добро. Овај дан је дан радости, а ми ћутимо. Ако сачекамо до сутра, бићемо криви. Зато, хајдемо да јавимо у двор царев!” 10Они се вратише, дозваше градског стражара и рекоше му: „Отишли смо на положаје сиријске, кад, гле, нигде никог, ни гласа човечјег! Коњи и магарци су повезани, а шатори као што су били.” 11Овај повика тако да јавише у двор царев. 12Цар се по ноћи диже и рече слугама својим: „Рећи ћу вам шта су Сиријци урадили. Они знају да ми гладујемо. Зато су напустили положај и сакрили се у пољу. Они мисле: ‘Кад изађу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.’” 13Тада један од његових слугу одговори и рече: „Нека се, ипак, узме пет коња који су преостали од мноштва коња израиљских, од тог мноштва коња Израиљевих, да их пошаљемо, па да видимо.” 14Тада узеше двоја коњских кола, цар их посла на положај сиријски и рече: „Идите и извидите.” 15Они одоше за њима до Јордана и, гле, сав пут је био прекривен одећом и стварима које су Сиријци побацали бежећи. Тада се гласници вратише и известише цара.
16Потом народ изађе и оплени сиријски положај. Мерица брашна је вредела сикал, а две мерице јечма сикал, као што је Господ и рекао. 17Цар постави на врата оног дворанина на чију се руку ослањао и народ га изгази на вратима тако да погину, као што је и рекао човек Божји када му је цар био дошао. 18Наиме, кад је човек Божји рекао цару: „Две мерице јечма вредеће сикал и мерица белог брашна сикал сутра у ово доба на вратима самаријским”, 19онај дворанин је одговорио човеку Божјем говорећи: „Чак и да Господ начини прозоре на небу, да ли би се догодило то што кажеш?” Он одговори: „Гле, видећеш очима својим, али нећеш јести.” 20Тако се и догоди, јер га изгази народ на вратима тако да издахну.
Trenutno izabrano:
Друга о царевима 7: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije