Poslovice 10:17-32

Ko prima nastavu, na putu je k životu; a ko odbacuje kar, luta. Ko pokriva mržnju, lažljivih je usana; i ko iznosi sramotu, bezuman je. U mnogim rijeèima ne biva bez grijeha; ali ko zadržava usne svoje, razuman je. Jezik je pravednikov srebro odabrano; srce bezbožnièko ne vrijedi ništa. Usne pravednikove pasu mnoge, a bezumni umiru s bezumlja. Blagoslov Gospodnji obogaæava a bez muke. Bezumniku je šala èiniti zlo, a razuman èovjek drži se mudrosti. Èega se boji bezbožnik, ono æe ga snaæi; a što pravednici žele, Bog æe im dati. Kao što prolazi oluja, tako bezbožnika nestaje; a pravednik je na vjeèitom temelju. Kakav je ocat zubima i dim oèima, taki je ljenivac onima koji ga šalju. Strah Gospodnji dodaje dane, a bezbožnicima se godine prekraæuju. Èekanje pravednijeh radost je, a nadanje bezbožnijeh propada. Put je Gospodnji krjepost bezazlenomu, a strah onima koji èine bezakonje. Pravednik se neæe nigda pokolebati, a bezbožnici neæe nastavati na zemlji. Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrijebiæe se. Usne pravednikove znaju što je milo, a bezbožnièka su usta opaèina.