Псалми 139:11-15

Кажем ли: »Нека ме тама сакрије и светлост око мене нека ноћ постане«, ни тама ти неће бити тамна – ноћ теби као дан сија, тама исто као светлост. Јер, ти си нутрину мог бића створио, саткао ме у мајчиној утроби. Хвала ти што сам створен силно чудесно. Чудесна су твоја дела – зна то добро моја душа. Нису ти моје кости биле скривене док сам настајао у тајности, док сам у дубинама земље ткан.