YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Дела апостолска 27

27
Павле плови у Рим
1Када је одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предадоше капетану Царске чете који се звао Јулије. 2Укрцасмо се на једну адрамитску лађу која је ишла до местâ у азијском приморју и отпловисмо. А с нама је био и Аристарх, Македонац из Солуна. 3Сутрадан пристадосмо у Сидону, а Јулије, који је човечно поступао с Павлом, допусти му да оде до својих пријатеља, да се ови побрину за његове потребе.
4Када смо се одвезли оданде, запловисмо у заветрини Кипра, јер смо имали противан ветар. 5Препловисмо море дуж обала Киликије и Памфилије и стигосмо у Миру Ликијску. 6Тамо капетан нађе једну александријску лађу која је ишла за Италију, па нас укрца на њу.
7Неколико дана смо пловили споро и једва се примакосмо Книду. Пошто нам ветар није допуштао да пристанемо, код Салмоне уђосмо у заветрину Крита, 8па, пловећи дуж њега, на једвите јаде стигосмо до места званог Добра Пристаништа, близу којег је био град Ласеја.
9Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.
10»Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«
11Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима. 12Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.
Олуја
13Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита. 14Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак, 15захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи. 16Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац. 17Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.
18Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар, 19а трећег дана избацише бродску опрему. 20Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти. 21А већ дуго се није ни јело.
Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету. 22Али и сад вам саветујем да се разведрите, јер ниједан од вас неће изгубити свој живот, само ће лађа бити изгубљена. 23Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим 24и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘ 25Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено. 26Само, треба да се насучемо на једно острво.«
Бродолом
27Четрнаесте ноћи откако нас је носило по Адрији#27,27 Адрији У оно време се назив »Адрија« односио и на Јадран и на део Медитерана који се простире далеко на југ од Италије., морнари наслутише да је копно близу, 28па бацише висак и измерише двадесет хвати#27,28 двадесет хвати Око 37 метара. дубине. Мало касније поново бацише висак и измерише петнаест хвати#27,28 петнаест хвати Око 27 метара.. 29Плашећи се да не налетимо на гребене, спустише четири сидра са крме, једва чекајући да сване.
30Када су, с намером да побегну, морнари спустили чамац у море, претварајући се да желе да спусте нека сидра с прамца, 31Павле рече капетану и војницима: »Ако ови људи не остану на броду, ви се нећете спасти.«
32Тада војници пресекоше ужад чамца и пустише га да падне.
33Пред свануће, Павле поче све да их наговара да нешто поједу говорећи: »Данас је четрнаести дан како чекате у неизвесности, без јела, ништа не окусивши. 34Сада вас молим да једете, јер је то за ваше спасење. А ниједном од вас неће пасти ни длака с главе.«
35И то рекавши, узе хлеб и пред свима захвали Богу, па га изломи и поче да једе. 36Сви се разведрише, па се и сами прихватише јела. 37А на лађи је било укупно две стотине седамдесет шест људи. 38Пошто су се најели, почеше да растерећују лађу бацајући жито у море.
39Када је свануло, не препознаше копно, али угледаше једну увалу са пешчаном обалом, па одлучише, буде ли могуће, да на њу навезу лађу. 40Одвезаше сидра и пустише их у море, а истовремено олабавише ужад на крмама. Онда предње једро разапеше према ветру и запловише ка обали, 41али лађа налете на гребен и насука се. Прамац се заглави и остаде непокретан, а крма се ломила под силином таласа.
42Тада војници хтедоше да побију затворенике, да неки не би отпливао и побегао. 43Али капетан је хтео да спасе Павла, па осујети њихов наум. Он нареди да они који знају да пливају први скоче у море и изађу на обалу, 44а остали на даскама или олупинама лађе. Тако сви безбедно стигоше на копно.

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi