1. Самуило 20:35-42

Сутрадан ујутро оде у поље да се састане с Давидом, а са собом поведе једног младог слугу. »Трчи«, рече слузи, »и нађи стреле које одапнем.« Док је слуга трчао, он одапе стрелу даље од њега. Када је слуга дошао до места на које је пала Јонатанова стрела, Јонатан повика за њим: »Зар није стрела онамо даље од тебе?« А онда повика: »Пожури! Иди брзо! Не заустављај се!« Слуга покупи стрелу и врати се господару. Ништа није приметио, јер су само Јонатан и Давид знали шта се дешава. Тада Јонатан даде своје оружје слузи и рече: »Иди и врати ово у град.« Када је слуга отишао, Давид се диже с јужне стране камена, паде ничице на земљу и трипут се поклони. Онда се изљубише и заплакаше. А Давид је плакао јаче. Јонатан рече Давиду: »Иди у миру, јер смо се у име ГОСПОДА један другом заклели на пријатељство, рекавши: ‚ГОСПОД је сведок између тебе и мене и између твојих и мојих потомака довека!‘« Тада Давид оде, а Јонатан се врати у град.