1. Самуило 20
20
Јонатан штити Давида
1Давид потом побеже из Најота код Раме и оде Јонатану, па га упита: »Шта сам учинио? Шта сам згрешио? Шта сам то учинио нажао твом оцу кад хоће да ми одузме живот?«
2»Далеко било! Нећеш ти погинути!« одврати Јонатан. »Јер, види: мој отац не предузима ништа, ни велико ни мало, а да се не повери мени. Зашто би онда то крио од мене? То не може бити.«
3Али Давид се закле и рече: »Твој отац добро зна да сам нашао милост у твојим очима, па је помислио: ‚Јонатан не сме да сазна за ово, да се не ражалости.‘ Али, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, само је корак између мене и смрти.«
4Јонатан му рече: »Кажи ми шта хоћеш да учиним за тебе.«
5А Давид одврати: »Ето, сутра је Празник младог месеца и требало би да обедујем с царем. Али ти ме пусти да одем и сакријем се у пољу до прекосутра увече. 6Ако твој отац уопште примети да ме нема, ти реци: ‚Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде до свог родног града Витлејема, јер се тамо приноси годишња жртва за цело његово братство.‘ 7Ако он каже: ‚Добро,‘ ја, твој слуга, бићу миран. Али ако се разгневи, буди сигуран да је одлучио да ми нанесе зло. 8А ти милостиво поступи према мени, свом слузи, јер си са мном склопио савез пред ГОСПОДОМ. Ако сам крив, онда ме сам убиј! Зашто да ме предаш свом оцу?«
9»Далеко било!« рече Јонатан. »Када бих било шта знао о томе да је мој отац одлучио да ти нанесе зло, зар ти не бих рекао?«
10Давид упита: »Ко ће ми јавити ако ти твој отац оштро одговори?«
11»Хајде«, одврати Јонатан, »изађимо у поље.«
Када су обојица изашли у поље, 12Јонатан рече Давиду: »Тако ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, до прекосутра у ово доба испитаћу свог оца. Ако буде добронамеран према теби, послаћу некога к теби и јавити ти. 13Али ако мој отац намерава да ти нанесе зло, нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ти то не јавим и не пустим те да одеш у миру. Нека ГОСПОД буде уз тебе као што је био уз мог оца. 14А ти према мени поступај милостиво попут ГОСПОДА док год будем жив, да не погинем. 15И немој никада да ускратиш своју љубав мојој породици, чак ни када ГОСПОД уклони све твоје непријатеље са лица земље.«
16Тада Јонатан склопи савез с кућом Давидовом, говорећи: »Нека ГОСПОД затражи од Давидових непријатеља да му положе рачун.«
17И Јонатан затражи од Давида да потврди своју заклетву, јер га је волео као самога себе.
18Јонатан рече: »Сутра је Празник младог месеца. Приметиће да те нема, јер ће твоје место бити празно. 19Прекосутра предвече иди онамо где си се био сакрио кад су ове невоље почеле и чекај код камена Езела. 20Ја ћу одапети три стреле према њему, као да гађам мету, 21па ћу послати слугу и рећи му: ‚Иди да нађеш стреле.‘ Ако му кажем: ‚Ево стреле су ти с ове стране. Донеси их‘, ти онда дођи, јер, тако ми ГОСПОДА живога, безбедан си, нема опасности. 22Али, ако му кажем: ‚Ено ти стрелâ с оне стране,‘ онда мораш да одеш, јер те је ГОСПОД послао одавде. 23А што се тиче онога о чему смо разговарали – упамти: ГОСПОД је сведок између тебе и мене довека.«
24Тако се Давид сакри у пољу.
Када је дошао Празник младог месеца, цар седе да обедује. 25Седео је на свом уобичајеном месту поред зида, преко пута Јонатана. Авнер је седео поред Саула, а Давидово место било је празно.
26Саул тога дана не рече ништа, јер је помислио: »Давиду се сигурно нешто десило, па је постао нечист – да, сигурно је нечист.«
27Али сутрадан, другог дана у месецу, Давидово место је опет било празно, па Саул упита свога сина Јонатана: »Зашто син Јесејев ни јуче ни данас није дошао на обед?«
28А Јонатан одговори: »Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде у Витлејем. 29Рекао ми је: ‚Пусти ме, јер моја породица приноси жртву у граду и брат ми је заповедио да будем тамо. Ако сам нашао милост у твојим очима, пусти ме да одем да се видим с браћом.‘ Зато није дошао за цареву трпезу.«
30Саул на то плану гневом на Јонатана и рече му: »Изроде издајнички!#20,30 Изроде издајнички Овај израз на хебрејском може да значи и »сине изопачене бунтовнице«. Мислиш да не знам да си стао на страну сина Јесејевог на своју срамоту и на срамоту мајке која те родила! 31Све док син Јесејев живи на земљи, нећеш бити сигуран ни ти, ни твоје царство. А сад, пошаљи по њега и доведи ми га, јер мора да умре!«
32»Зашто да буде погубљен? Шта је учинио?« упита Јонатан оца, 33а овај баци копље на њега, да га убије.
Тада Јонатан увиде да је његов отац одлучио да убије Давида. 34Он устаде од трпезе силно љут, и тог другог дана у месецу није јео, јер га је узрујало то што његов отац срамно поступа с Давидом. 35Сутрадан ујутро оде у поље да се састане с Давидом, а са собом поведе једног младог слугу.
36»Трчи«, рече слузи, »и нађи стреле које одапнем.«
Док је слуга трчао, он одапе стрелу даље од њега.
37Када је слуга дошао до места на које је пала Јонатанова стрела, Јонатан повика за њим: »Зар није стрела онамо даље од тебе?«
38А онда повика: »Пожури! Иди брзо! Не заустављај се!«
Слуга покупи стрелу и врати се господару. 39Ништа није приметио, јер су само Јонатан и Давид знали шта се дешава.
40Тада Јонатан даде своје оружје слузи и рече: »Иди и врати ово у град.«
41Када је слуга отишао, Давид се диже с јужне стране камена, паде ничице на земљу и трипут се поклони. Онда се изљубише и заплакаше. А Давид је плакао јаче.
42Јонатан рече Давиду: »Иди у миру, јер смо се у име ГОСПОДА један другом заклели на пријатељство, рекавши: ‚ГОСПОД је сведок између тебе и мене и између твојих и мојих потомака довека!‘«
Тада Давид оде, а Јонатан се врати у град.
Trenutno izabrano:
1. Самуило 20: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International