1. Самуило 20:24-34

Тако се Давид сакри у пољу. Када је дошао Празник младог месеца, цар седе да обедује. Седео је на свом уобичајеном месту поред зида, преко пута Јонатана. Авнер је седео поред Саула, а Давидово место било је празно. Саул тога дана не рече ништа, јер је помислио: »Давиду се сигурно нешто десило, па је постао нечист – да, сигурно је нечист.« Али сутрадан, другог дана у месецу, Давидово место је опет било празно, па Саул упита свога сина Јонатана: »Зашто син Јесејев ни јуче ни данас није дошао на обед?« А Јонатан одговори: »Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде у Витлејем. Рекао ми је: ‚Пусти ме, јер моја породица приноси жртву у граду и брат ми је заповедио да будем тамо. Ако сам нашао милост у твојим очима, пусти ме да одем да се видим с браћом.‘ Зато није дошао за цареву трпезу.« Саул на то плану гневом на Јонатана и рече му: »Изроде издајнички! Мислиш да не знам да си стао на страну сина Јесејевог на своју срамоту и на срамоту мајке која те родила! Све док син Јесејев живи на земљи, нећеш бити сигуран ни ти, ни твоје царство. А сад, пошаљи по њега и доведи ми га, јер мора да умре!« »Зашто да буде погубљен? Шта је учинио?« упита Јонатан оца, а овај баци копље на њега, да га убије. Тада Јонатан увиде да је његов отац одлучио да убије Давида. Он устаде од трпезе силно љут, и тог другог дана у месецу није јео, јер га је узрујало то што његов отац срамно поступа с Давидом.