Приче Соломонове 10:17-32

На стази живота је онај ко пази на опомену, а тумара онај ко не мари за укор. Безумник је ко прикрива мржњу лажљивим уснама, а шири клевету. Кад је речи много, грех је неизбежан; разборито чини онај ко заузда уста. Сребро је пробрано праведников језик, а срце зликовца мале је вредности. Многе хране уста праведника, а безумни гину због безумља. Господњи благослов обогаћује и тегобу са собом не носи. Злобнику је злоба ко забава, а мудрост је за промишљеног. Зликовца стиже оно чега се боји, а праведном се жеља испуњава. Као кад прохуји вихор ветар, тако ни зликовца нема, а праведникови темељи су вечни. Као сирће зубима и дим очима, такав је ленштина ономе ко га упосли. Богобојазност умножава дане, а године зликоваца ће се скратити. Праведни се радују у нади, а нада ће злобних да исхлапи. Пут Господњи је тврђава честитоме, а пропаст за злотворе. Праведника неће довека пољуљати, а злотвори неће населити земљу. Мудрошћу рађају уста праведника, а језик ће развратника ишчупан да буде. Уживање није страно праведним уснама, а ни разврат устима зликовца.