Књига пророка Исаије 40:3-8

Глас виче: „Пут Господњи кроз пустињу приправите; друм за Бога нашега у пустоши поравнајте. Свака долина нека се подигне, а свака гора и брежуљак нека се спусти; и што је стрмо нек буде равница, и храпаво нека буде глатко. Тада ће се открити слава Господња, и сваки човек ће је видети – јер су то казала уста Господња.“ Глас рече: „Вичи!“ А он одговори: „Шта да вичем?“ „Свако је тело као трава, и сва му је милина као цвет пољски. Сахне трава, вене цвет, кад преко њих Господњи пређе дах. Заиста, народ је трава. Сахне трава, вене цвет, али реч Бога нашега остаје довека.“