1. Књига Самуилова 2:1-11

Ана се затим помолила овим речима: „Весели се моје срце у Господу, Подиже се рог мој у Господу. Уста моја ликују над душманима мојим, јер се радујем твојему спасењу. Нико није свет као што је Господ; нема никог осим тебе, и нема Стене као што је Бог наш. Не множите речи узносите, нек из ваших уста охолост не излази, јер Господ је Бог Свезнајући, он просуђује дела човекова. Лук се ломи јунацима, а посрнули се опасују снагом. Некад сити за хлеб се унајмљују, а некад гладни не гладују више. Нероткиња рађа седморо, а мајка многих синова сахне. Господ усмрћује и оживљује, у Свет мртвих спушта и оданде подиже. Господ даје сиромаштво и богатство, понижује и узвисује. Сиромаха диже из прашине, из буњишта диже убогога, да их посади с племићима, и додели им почасна места. Јер Господњи су ступови земље, на њима је основао васељену. Он чува стопе својих верних, а опаки ће пропасти у тами, јер снагом човек неће надвладати. Пропашће они што се противе Господу, Господ ће на њих загрмети с небеса. Он ће судити крајевима земље, своме цару он ће дати снагу, узвисиће рог помазанику своме.“ Елкана се вратио својој кући у Раму, а дечак је служио Господу под надзором Илија свештеника.