Rimljanima 4:1-12

Šta, onda, da kažemo o našem praocu Avrahamu? Šta je on sam po sebi postigao? Jer, ako je Avraham postigao pravednost onim što je učinio, on bi, prema tome, imao razloga da se hvali, ali ne pred Bogom. Šta Pismo govori? „Poverova Avraham Bogu, pa mu je to uračunato u pravednost.“ Onaj koji radi, zarađuje svoju platu radom; ne dobija je milošću. A onome koji ne radi, a veruje u Boga koji opravdava bezbožnika, njemu se vera uračunava u pravednost. Tako i David kaže da je blažen čovek kome Bog uračunava pravednost ne uzimajući u obzir njegova pravedna dela: „Blago onima kojima su bezakonja oproštena, čiji su gresi pokriveni; blago čoveku kome Gospod ne uračunava greh.“ Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Već smo rekli da je Avrahamu vera uračunata u pravednost. Kako mu je bila uračunata? Kada je bio obrezan, ili kada je bio neobrezan? To nije bilo nakon obrezanja, nego pre njega. On je primio znak obrezanja kao pečat pravednosti koju je stekao verom, dok još nije bio obrezan. Time je Avraham postao otac svih neobrezanih koji veruju, a kojima se to uračunava u pravednost. On je, takođe, i duhovni praotac onih koji nisu samo obrezani, nego slede primer vere našega oca Avrahama, koju je ovaj imao dok je još bio neobrezan.