Matej 26:1-75

Kad je Isus izrekao sve ovo, rekao je svojim učenicima: „Znate da je za dva dana Pasha, i tada će Sina Čovečijeg predati da ga razapnu.“ Tada se sabraše vodeći sveštenici i starešine naroda u dvoru Prvosveštenika po imenu Kajafa. Dogovorili su se da uhvate Isusa na prevaru i da ga ubiju. Ali govorili su: „Samo ne za vreme praznika, da se narod ne bi pobunio.“ A kada je Isus bio u Vitaniji, u kući Simona gubavca, prišla mu je neka žena s posudom od alabastra, punom skupocenog mirisnog ulja, i izlila je na njegovu glavu dok je on obedovao. Kada su to videli njegovi učenici, naljutiše se i rekoše: „Čemu ovo rasipanje? Ovo je moglo da se proda za veliki iznos i da se da siromasima.“ Ali Isus je razumeo, pa im je rekao: „Zašto joj stvarate neprijatnosti? Ona mi je učinila dobro delo. Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete imati uvek. Ona je izlila ovo mirisno ulje na moje telo radi mog pogreba. Zaista vam kažem, gde god se širom sveta bude propovedala ova Radosna vest, reći će se i ovo što je ona učinila, za sećanje na nju.“ Tada jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariot, ode vodećim sveštenicima, i reče: „Koliko ćete mi platiti ako vam ga predam?“ Oni odrediše iznos od trideset srebrnjaka. Otada je on tražio priliku da ga izda. A na prvi dan praznika Beskvasnih hlebova pristupe učenici Isusu pitajući ga: „Gde želiš da ti pripremimo pashalnu večeru?“ On reče: „Idite u grad do toga i toga i recite mu: ’Učitelj pita: „Moje vreme se primaklo; kod tebe ću slaviti pashalnu večeru sa svojim učenicima.“’“ Učenici učine kako im je Isus naložio, te pripreme za Pashu. Uveče je Isus sa Dvanaestoricom bio za stolom. I dok su večerali, Isus reče: „Zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas.“ Učenici su se veoma ožalostili, pa su počeli da pitaju jedan za drugim: „Da nisam ja, Gospode?“ A on im odgovori: „Izdaće me onaj koji je sa mnom umakao hleb u zdelu. Doduše, Sin Čovečiji odlazi u smrt kao što je u Svetom pismu napisano za njega, ali teško onom čoveku koji ga izdaje! Tom čoveku bi bilo bolje da se nije ni rodio.“ A Juda, izdajnik, upita: „Da nisam ja, učitelju?“ Isus mu odgovori: „Sâm si rekao.“ Dok su jeli, Isus uze hleb, izreče blagoslov, razlomi ga i dade učenicima i reče: „Uzmite i jedite, ovo je moje telo.“ Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, pružio im je i rekao: „Pijte iz nje svi. Ovo je krv moja, krv Novog saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštenja greha. A ja vam kažem: neću više piti vina od roda loze, do onoga dana kada ću piti sa vama novo vino u Carstvu moga Oca.“ Zatim su otpevali hvalospeve i zaputili se ka Maslinskoj gori. Tada im Isus reče: „Svi ćete se vi okrenuti od mene još ove noći, jer je napisano: ’Udariću pastira, i ovce će se razbežati od stada.’ Ali kada vaskrsnem, otići ću pre vas u Galileju.“ Petar mu reče: „Ako se i svi okrenu od tebe, ja te nikada neću napustiti.“ A Isus mu reče: „Zaista ti kažem da ćeš me se tri puta odreći ove noći pre no što se petao oglasi.“ Petar mu reče: „Ako treba i da umrem sa tobom, neću te se odreći!“ Tako su rekli i svi učenici. Tada Isus ode sa njima na mesto koje se zove Getsimanija i reče učenicima: „Sedite ovde dok ja odem onamo da se pomolim.“ Poveo je sa sobom Petra i dvojicu Zavedejevih sinova. Uto ga obuze žalost i teskoba. Tada im reče: „Duša mi je nasmrt tužna. Ostanite ovde i bdite sa mnom.“ Onda ode malo dalje i pade ničice moleći se: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.“ Kada se vratio k učenicima, našao ih je kako spavaju. Zato je rekao Petru: „Zar ni jedan sat niste mogli probdeti sa mnom? Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; duh je, naime, voljan, ali je telo slabo.“ Isus po drugi put ode da se moli i reče: „Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša, da je ne ispijem, onda neka bude tvoja volja.“ Kad se vratio, ponovo ih je zatekao kako spavaju, jer su im se oči sklapale. Onda ih je ostavio, pa je po treći put otišao da se pomoli, izgovarajući iste reči. Tada se vratio k učenicima i rekao: „Stalno spavate i počivate. Došao je čas! Evo, Sin Čovečiji će biti predat u ruke grešnicima. Ustanite! Hajdemo! Evo, približio se moj izdajnik.“ Dok je Isus još govorio, došao je Juda, jedan od Dvanaestorice, i sa njim velika rulja sa mačevima i toljagama. Njih su poslali vodeći sveštenici i narodne starešine. Isusov izdajnik im je dao znak: „Koga poljubim, taj je. Uhvatite ga!“ On odmah priđe Isusu i reče: „Zdravo, učitelju!“ I poljubi ga. A Isus mu reče: „Prijatelju, uradi ono zbog čega si došao.“ Tada oni ljudi pristupe i uhvate Isusa. Uto, jedan od onih koji su bili sa Isusom, trže svoj mač i udari Prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho. Isus mu tada reče: „Vrati svoj mač u korice, jer svi koji se late mača – od mača će i poginuti. Ili, zar ne misliš da mogu da zamolim svoga Oca, i on će mi odmah poslati više od dvanaest legija anđela? Jer, kako bi se inače ispunilo Pismo koje kaže da tako mora da bude?“ U taj čas Isus reče mnoštvu: „Zar sam ja odmetnik, pa ste sa mačevima i toljagama izašli da me uhvatite? Svaki dan sam sedeo u hramu i poučavao, i niste me uhvatili. Sve se to dogodilo da se ispune Proroci.“ Tada su ga svi učenici ostavili i pobegli. Kad su oni ljudi uhvatili Isusa, odveli su ga pred Prvosveštenika Kajafu. Tamo su već bili okupljeni znalci Svetoga pisma i starešine. Petar ga je pratio izdaleka do Prvosveštenikovog dvora. Zatim je ušao unutra i seo sa stražarima da vidi kako će se to završiti. A vodeći sveštenici i celo Veliko veće tražili su kakvo lažno svedočanstvo protiv Isusa, da bi mogli da ga pogube. I nisu mogli da nađu, iako su pristupili mnogi lažni svedoci. Najzad pristupiše dvojica i rekoše: „Ovaj je rekao: ’Ja mogu da srušim hram Božiji i da ga za tri dana ponovo sagradim.’“ Tada usta Prvosveštenik i reče: „Zar ništa ne odgovaraš na to što ovi svedoče protiv tebe?“ Isus je ćutao. Tada mu Prvosveštenik reče: „Živim te Bogom zaklinjem: reci nam jesi li ti Hristos, Sin Božiji?“ Isus mu odgovori: „Sâm si to rekao. Šta više, kažem vam da ćete od sada videti Sina Čovečijeg kako sedi s desne strane Svesilnoga i dolazi na oblacima nebeskim.“ Tada Prvosveštenik razdera svoju odeću i reče: „Vređao je Boga! Zar su nam potrebni drugi svedoci? Evo, sad ste čuli bogohuljenje! Kako vam se to čini?“ Oni odgovoriše: „Zaslužio je smrt!“ Tada su mu pljuvali u lice i udarali ga pesnicama, a drugi su ga šamarali, govoreći: „Proreci, Hriste, ko te je udario?“ A Petar je sedeo napolju, u dvorištu. Neka sluškinja mu pristupi i reče mu: „I ti si bio sa Isusom Galilejcem!“ A on poreče pred svima, govoreći: „Ne znam o čemu govoriš!“ Kad je izašao u predvorje, videla ga je druga sluškinja, te je rekla onima koji su bili tamo: „I ovaj je bio sa Isusom Nazarećaninom!“ Petar ponovo poreče zaklinjući se: „Ne poznajem tog čoveka!“ Malo kasnije, priđu mu neki koji su tu stajali, pa mu i oni rekoše: „Zaista, i ti si jedan od njih! Čak te i tvoj naglasak odaje!“ Tada Petar stade da se proklinje i kune: „Ne poznajem tog čoveka!“ U isti čas se oglasi petao. Onda se Petar setio reči koje je Isus izrekao: „Pre nego što se petao oglasi, tri puta ćeš me se odreći.“ Izašao je i gorko zaplakao.