2. Knjiga Samuilova 15
15
Avesalomova borba za vlast
1Nakon ovoga je Avesalom nabavio kočije i konje, i pedeset ljudi da trče ispred njega. 2Avesalom je ustajao rano i stajao kraj puta kod gradskih vrata. Kad god je neki čovek došao caru da presudi kakav spor, Avesalom bi ga pozvao i rekao mu: „Iz kojeg si mesta?“ Kad bi čovek odgovorio: „Tvoj sluga je iz jednog od Izrailjevih plemena“, 3Avesalom bi mu rekao: „Vidi, tvoj slučaj je dobar i pravedan, ali nema nikog da te sasluša kod cara.“ 4Zatim bi rekao: „E, kad bih ja bio postavljen za sudiju u zemlji! Tada bi svaki čovek koji ima spor, ili žalbu, mogao da dođe k meni, i ja bih mu dodelio pravdu.“
5A kad bi mu neko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio svoju ruku, te bi ga uhvatio, i poljubio. 6Ovako je postupao sa svakim Izrailjcem koji bi dolazio caru po pravdu. Tako je Avesalom pridobio za sebe srca Izrailjaca.
7Na kraju četvrte godine, Avesalom reče caru: „Dopusti mi da odem u Hevron i izvršim zavet koji sam zavetovao Gospodu. 8Jer kad je tvoj sluga bio u Gesuru aramejskom, ja sam učinio zavet rekavši: ’Ako me Gospod vrati u Jerusalim, ja ću služiti Gospodu.’“
9Car mu reče: „Pođi u miru!“ On se diže i ode u Hevron.
10Međutim, Avesalom je poslao uhode po svim izrailjskim plemenima, rekavši: „Kad čujete glas trube, vi recite: ’Avesalom se zacario u Hevronu!’“ 11Sa Avesalomom je otišlo dve stotine ljudi iz Jerusalima, koji su bili pozvani. Oni su otišli nedužne savesti, ne znajući ništa o svemu ovome. 12Dok je Avesalom prinosio žrtve, poslao je po Ahitofela Gilonjanina, Davidovog savetnika, da dođe iz svog grada Gila. Zavera je bila jaka, jer je narod u sve većem broju pristajao uz Avesaloma.
Davidov beg
13Tada je došao glasnik Davidu i rekao: „Srce Izrailjaca se okrenulo za Avesalomom.“
14David reče svim svojim slugama koji su bili s njim u Jerusalimu: „Na noge! Bežimo, inače nećemo pobeći od Avesaloma! Krenimo što brže, da ne požuri on, pa nas stigne i izruči nas propasti, a grad poseče mačem!“
15Careve sluge rekoše caru: „Šta god naš gospodar odluči, tvoje sluge su ti na raspolaganju!“
16Car je krenuo pešice sa svim svojim domom, osim deset svojih inoča, koje je ostavio da čuvaju dvor. 17Kad je car izašao, sav ga je narod pratio. Zaustavili su se kod poslednje kuće. 18Sve su njegove sluge stupale uz njega; a i svi Herećani i Felećani; i svi Gaćani, šest stotina ljudi, koji su došli za njim iz Gata, stupali su pred carem.
19Car reče Itaju, Gaćaninu: „Zašto i ti ideš s nama? Vrati se i ostani sa carem; ti si stranac, i još izgnanik iz svoje zemlje. 20Juče si došao, pa zar danas da te vodim da se potucaš s nama? Ja idem zato što moram da idem. Zato se vrati i povedi svoju braću sa sobom. Neka milost i vernost Gospodnja budu s tobom.“
21Itaj odgovori caru: „Živoga mi Gospoda, i živ bio moj gospodar car, gde god bude moj gospodar car, vodilo to u smrt ili život, tamo će biti i tvoj sluga!“
22David reče Itaju: „Hajde onda!“ Tako Itaj Gaćanin krenu, a sa njim i svi njegovi ljudi sa svojom nejači.
23Cela zemlja je glasno plakala, dok je sav narod prolazio. Kad je car prešao preko potoka Kidrona, prešao je i sav narod idući prema pustinji.
24Tamo je bio i Sadok sa svim Levitima, koji su nosili Kovčeg saveza Božijeg. Oni su spustili Kovčeg Božiji dok sav narod nije izašao iz grada. I Avijatar je došao gore.
25Tada car reče Sadoku: „Vrati Kovčeg Božiji u grad. Ako nađem naklonost u Gospodnjim očima, on će me dovesti natrag, i dati mi da vidim i Kovčeg i njegovo boravište. 26Ali ako mi kaže: ’Nisi mi po volji’, evo me, pa neka čini sa mnom što smatra za dobro.“
27Car još reče Sadoku, svešteniku: „Zar ne razumeš? Vrati se u grad u miru s vaša dva sina, tvojim sinom Ahimasom i Jonatanom, Avijatarovim sinom. 28Evo, ja ću se zadržati u pustinji, kod rečnih gazova#15,28 Postoje razlike u tumačenju jevrejske reči koja se odnosi na mesto sastanka. Neki prevode u polju (Daničić), ili rečni gazovi. U svakom slučaju, radi se o ugovorenom mestu gde će se donositi vesti., dok ne dođe od vas poruka da me obavesti.“
29Tada su Sadok i Avijatar vratili Kovčeg Božiji u Jerusalim, i ostali tamo.
30A David se penjao uz Maslinsku goru; išao je bos i plakao pokrivene glave. I sav narod koji je bio s njim pokrio je glavu i išao plačući. 31Uto su Davidu javili da je Ahitofel među zaverenicima sa Avesalomom. David reče: „O, Gospode, obrati Ahitofelov savet u ludost!“
32Kad se David uspeo na vrh, gde se narod klanjao Bogu, dočekao ga je Husaj Arkijanin, s poderanom odećom i s prašinom na glavi. 33David mu reče: „Ako pođeš sa mnom, bićeš mi na teret. 34Ali, ako ostaneš u gradu i kažeš Avesalomu: ’Biću tvoj sluga, care. Bio sam sluga tvoga oca, a sada ću biti tvoj sluga’, moći ćeš da osujetiš Ahitofelov savet radi mene. 35Zar nisu tamo s tobom sveštenici Sadok i Avijatar? Šta god da čuješ u carevom domu, javi sveštenicima Sadoku i Avijataru. 36Eno, tamo su i njihova dva sina, Sadokov sin Ahimas i Avijatarov sin Jonatan. Izvesti me po njima o svemu što čuješ.“
37Davidov prijatelj Husaj je došao u grad baš kad je Avesalom ušao u Jerusalim.
Trenutno izabrano:
2. Knjiga Samuilova 15: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.