2. Knjiga Samuilova 14:14-33

Jer, mi moramo umreti; mi smo kao voda kad se prospe na zemlju, te se ne može skupiti. No, Bog ne uzima život, već je iznašao načine da izgnani ne ostane u izgnanstvu. Ja sam, stoga, došla da kažem ovo caru, svome gospodaru, jer me je narod uplašio. A tvoja sluškinja je pomislila: ’Obratiću se caru; možda će car učiniti što njegova sluškinja traži. Naime, car će čuti, pa će izbaviti svoju sluškinju iz ruku čoveka koji hoće da istrebi mene i mog sina s nasledstva Božijeg.’ Mislila je tvoja sluškinja: ’Reč moga gospodara, cara, će me umiriti, jer je moj gospodar, car, kao Anđeo Gospodnji, koji razlikuje dobro od zla. Neka Gospod, Bog tvoj, bude s tobom.’“ Tada car odgovori ženi: „Nemoj zatajiti od mene ništa što ću te pitati.“ Ona odgovori: „Neka moj gospodar govori.“ Car upita: „Da li su Joavovi prsti zajedno s tobom u celoj ovoj stvari?“ Ona odgovori: „Života mi tvoga, gospodaru moj, care, sve je onako kako je moj gospodar, car, rekao; od toga se ne može ni levo ni desno. Jeste, tvoj sluga Joav mi je to zapovedio; on mi je rekao da kažem sve ove reči. Tvoj sluga Joav je to učinio da bi prikazao stvar s druge strane, ali moj gospodar je mudar kao Anđeo Božiji, pa zna sve što se dešava u zemlji.“ Tada car reče Joavu: „Evo, uradiću to. Idi i dovedi mladića Avesaloma.“ Na to je Joav pao ničice na zemlju, poklonio se i blagoslovio cara, govoreći: „Danas tvoj sluga zna da sam našao blagonaklonost pred tobom, gospodaru moj, care, jer je car učinio što je njegov sluga tražio.“ Joav je, zatim, ustao i otišao u Gesur, pa je doveo Avesaloma u Jerusalim. Međutim, car reče: „Neka se vrati u svoju kuću, ali preda mnom neka se ne pojavljuje.“ Tako se Avesalom vratio u svoju kuću, ali pred carem se nije pojavljivao. A u celom Izrailju nije bilo čoveka koga su više hvalili zbog njegove lepote od Avesaloma. Na njemu nije bilo mane od temena do pete. On je šišao svoju kosu na kraju godine, jer mu je bila teška. Kosa mu je bila teška dve stotine šekela carske mere. A Avesalom je imao tri sina i jednu ćerku, po imenu Tamara, koja je bila veoma lepa žena. Avesalom je živeo u Jerusalimu dve godine a da se nije pojavio pred carem. Tada je Avesalom poslao po Joava, da bi ga poslao caru, ali on nije hteo da dođe k njemu. Poslao je po njega i drugi put, ali ovaj opet nije hteo da dođe. Avesalom reče svojim slugama: „Joavovo polje je pored moga, a ječam je još na njemu. Idite i zapalite ga!“ Tako Avesalomove sluge zapale polje. Tada se Joav diže i dođe Avesalomu u kuću, pa mu reče: „Zašto su tvoje sluge zapalile moje polje?“ Avesalom odgovori Joavu: „Eto, ja sam ti poslao poruku: dođi ovamo da te pošaljem k caru da kažeš: ’Zašto sam se vratio iz Gesura? Bilo bi mi bolje da sam ostao tamo!’ Zato mi dopusti da vidim cara, pa ako sam kriv za nešto, neka me pogubi!“ Joav ode caru i javi mu, te car pozva Avesaloma. Kad je došao caru, poklonio se licem do zemlje pred njim, a car je poljubio Avesaloma.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na 2. Knjiga Samuilova 14:14-33