2. Knjiga Samuilova 14:1-13

Ali Joav, sin Serujin, je znao da je carevo srce naklonjeno Avesalomu. Stoga je Joav poslao da mu dovedu jednu mudru ženu iz Tekuje. On joj reče: „Pretvaraj se da si u žalosti: obuci se u žalbenu odeću i ne maži se mirisnim uljem, kao žena koja mnoge dane žali za pokojnikom. Potom idi caru i reci mu ove reči.“ Joav joj je rekao šta da kaže. Kad je žena iz Tekuje došla caru, pala je ničice na zemlju, poklonila se i rekla: „Pomagaj, care!“ Car joj reče: „Šta te muči?“ Ona odgovori: „Ja sam udovica; muž mi je umro. Tvoja je sluškinja imala dva sina. Njih dvojica su se potukli u polju, a nije bilo nikog da ih rastavi. Jedan je udario drugog i ubio ga. Tada se cela porodica digla na tvoju sluškinju, govoreći: ’Daj tog bratoubicu da ga pogubimo radi života koji je oduzeo svome bratu! Istrebimo ga iako je naslednik!’ Međutim, tako će mi ugasiti jedinu žeravicu koja mi je ostala, te se mome mužu neće sačuvati ni ime ni potomstvo na zemlji.“ Car reče ženi: „Idi kući, a ja ću izdati naredbu u tvoju korist.“ Žena iz Tekuje reče na to caru: „Gospodaru moj, care, neka krivica padne na mene i na dom moga oca; a car i njegov presto su nedužni.“ Car reče: „Ako ti neko zapreti, ti ga dovedi meni; taj te više neće uznemiravati.“ A ona reče: „Neka car to spomene Gospodu, tvome Bogu, da krvni osvetnik ne učini još gore zlo, te zatre mog sina.“ On reče: „Živoga mi Gospoda, tvome sinu neće pasti ni dlaka s glave!“ Tada žena reče: „Dozvoli da tvoja sluškinja kaže još nešto mome gospodaru, caru.“ On joj reče: „Reci.“ Ona reče: „Zašto si naumio da uradiš istu stvar protiv naroda Božijeg? Donoseći ovakvu odluku, car osuđuje samog sebe, pošto ne vraća onoga koga je izgnao.