Postanak 37
37
Jakovljev sin Josip
1Jakov je živio u zemlji Kanaan, gdje je kao stranac živio i njegov otac.
2Ovo je priča o Jakovljevoj obitelji:
Kad je Josip bio mladić od sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca i koza sa svojom braćom, sinovima Bilhe i Zilpe, žene njegovog oca. Josip je ispričao ocu da su braća činila neke loše stvari. 3A Jakov je, još zvan Izrael#37,3 Vidi Post 32,28., od svih svojih sinova najviše volio Josipa jer mu se rodio u starosti. Stoga mu je napravio poseban, bogato ukrašen ogrtač. 4Kad su Josipova braća vidjela da ga njihov otac voli više od njih, toliko su ga zamrzili da ga nisu mogli niti pozdraviti u miru.
5Jednom je Josip sanjao san i ispričao ga svojoj braći, a oni su ga još više zamrzili.
6Josip im je rekao: »Slušajte kakav sam sanjao san: 7Vezali smo snopove žita nasred polja i odjednom se moj snop podigao i uspravio, a vaši su se snopovi okupili oko njega i poklonili mu se.«
8Braća su mu nato rekla: »Zar misliš da ćeš vladati nama i biti nam gospodar?« I još su ga više zamrzili zbog njegovog sna i onoga što je rekao.
9Josip je sanjao i drugi san te ga ispričao svojoj braći: »Slušajte! Ponovo sam sanjao san: poklonili su mi se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda.«
10Kad je to ispričao svom ocu i braći, otac ga je prekorio i rekao mu: »Kakav si to sanjao san? Pa nećemo se valjda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?« 11I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna, njegov je otac razmišljao o svemu što se dogodilo.
Josip prodan u roblje
12Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema, 13Izrael je rekao Josipu: »Tvoja braća napasaju stada blizu Šekema. Hajde, poslat ću te k njima.«
»Dobro. Idem«, odgovori Josip.
14»Provjeri li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, rekao mu je Izrael, »pa se vrati da mi javiš.« Tako ga je poslao iz Hebronske doline.
Kad je Josip stigao u Šekem, 15neki ga je čovjek vidio kako luta poljima pa ga upitao: »Što tražiš?«
16»Tražim svoju braću«, odgovori Josip. »Možete li mi reći gdje napasaju stada?«
17»Otišli su odavde«, rekao je čovjek. »Čuo sam ih da govore da idu u Dotan.«
Josip je otišao za braćom i našao ih kod Dotana, 18a oni su ga već izdaleka opazili i počeli se dogovarati da ga ubiju.
19»Eno, dolazi onaj sanjar«, rekli su jedan drugome. 20»Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih jama. Zatim ćemo reći da ga je proždrla divlja zvijer pa da vidimo što će biti od njegovih snova!«
21Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je spasiti. Rekao je: »Poštedimo mu život! 22Nemojte prolijevati krv! Bacite ga u ovu jamu ovdje u pustinji, ali nemojte ga ozlijediti.« Ruben je to rekao da bi spasio Josipa i vratio ga ocu. 23Kad je Josip stigao k braći, svukli su s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač 24pa ga primili i bacili u jamu. Jama je bila prazna i suha.
25Zatim su sjeli da jedu. Kad su podigli pogled, ugledali su karavanu trgovaca, Išmaelaca, kako dolazi iz Gileada. Deve su im bile natovarene začinima, balzamom i smirnom#37,25 balzam i smirna Balzam je mirisna smjesa biljnih smola i eteričnih ulja, cijenjen zbog mirisa i ljekovitosti. Smirna je mirisna biljna smola koja se koristila za kađenje i kao parfem za odjeću. U Egiptu se koristila za balzamiranje mrtvih tijela. koje su nosili u Egipat. 26Juda je rekao svojoj braći: »Što imamo od toga da ubijemo brata i zatajimo njegovu smrt? 27Hajde da ga prodamo ovim Išmaelcima. Tako ga nećemo ozlijediti jer nam je ipak brat, naš rod.« I braća su se složila. 28Kad su trgovci Išmaelci#37,28 Išmaelci Doslovno se koristi riječ »Midjanci«, zato što su oni bili potomci Abrahamovog sina Išmaela. Isto u 25. i 36. retku. prolazili pokraj njih, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga za dvadeset srebrnjaka. Zatim su ga Išmaelci odveli u Egipat.
29Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa nema ondje, razderao je svoju odjeću#37,29 razderao je odjeću Trganje odjeće bilo je znak duboke tuge ili srdžbe. 30pa se vratio braći i rekao: »Dječak je nestao! Što ću sada?« 31Tada su oni uzeli Josipov ogrtač, zaklali jedno jare i ogrtač umočili u njegovu krv 32pa takav ogrtač odnijeli ocu i rekli: »Našli smo ovo. Pogledaj je li to ogrtač tvoga sina.«
33On ga je prepoznao i rekao: »Da, to je ogrtač mog sina! Divlja ga je zvijer proždrla! Josip je rastrgan na komade!« 34Tada je Jakov razderao svoju odjeću i obukao se u tkaninu za žalovanje pa je mnogo dana oplakivao svog sina. 35Svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali tješiti, ali on se nije dao utješiti. »Ne«, rekao je. »Oplakivat ću svog sina dok i ja ne umrem#37,35 dok i ja ne umrem Doslovno: »dok i ja ne odem u Šeol«, tj. podzemni svijet mrtvih..« Tako je otac žalovao za njim.
36U međuvremenu, oni su Išmaelci prodali Josipa u Egipat. Kupio ga je Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika, zapovjednik dvorske straže.
Atualmente Selecionado:
Postanak 37: SHP
Destaque
Compartilhar
Copiar
Quer salvar seus destaques em todos os seus dispositivos? Cadastre-se ou faça o login
Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
@ 2019 Bible League International
