Лука 22

22
Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса
1Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. 2Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. 3Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. 4Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. 5Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. 6Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.
Ученици врше припреме за Пасху
7Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. 8Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“
9Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“
10Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, 11па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’
12Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“
13 Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.
Исус и ученици на последњој вечери
14Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“
17Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“
19Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“
20Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.
Ко је највећи?
24Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.
Исус прориче Петрово одрицање
31Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
33 Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
34Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
35Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
36 Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
38Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
Исус се моли на Маслинској гори
39Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.
45Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“
Исуса хватају
47Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
49Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“
Петар се одриче Исуса
54Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
57Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
58Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
59Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
60Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62Изашао је и горко заплакао.
Војници се ругају Исусу
63Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Исуса доводе пред Велико веће
66Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“
Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“
70Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“
71Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“

Pilihan Saat Ini:

Лука 22: NSP

Sorotan

Berbagi

Salin

None

Ingin menyimpan sorotan di semua perangkat Anda? Daftar atau masuk