Јован 6

6
Исус храни пет хиљада људи
1После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). 2Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. 3Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. 4Била је близу Пасха, јудејски празник.
5Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ 6Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.
7Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“
8Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: 9„Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“
10Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. 11Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.
12Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ 13Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.
14Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ 15Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде сам.
16Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. 17Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. 18Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. 19Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија#6,19 5 до 6 km. када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. 20Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ 21Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.
Исус – хлеб живота
22Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. 23А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. 24Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.
25Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“
26Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. 27Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“
28Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“
29Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“
30Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? 31Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“
32Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. 33Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“
34Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“
35Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. 36Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. 37Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. 38Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. 39Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их васкрснем у Последњи дан. 40Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га васкрснути у Последњи дан.“
41На то су Јевреји почели да гунђају, зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао са неба.“ 42Рекоше: „Зар није то Исус, Јосифов син? Зар му не знамо оца и мајку? Како то сад каже да је сишао са неба?“
43Исус им рече: „Не гунђајте међу собом! 44Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, а ја ћу га васкрснути у Последњи дан. 45У Пророцима је записано: ’Сви ће бити од Бога учени.’ Свако ко слуша Оца и прихвати његово учење, долази к мени.
46Ипак, Оца нико није видео, осим оног који је дошао од Бога; он је видео Оца.
47Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, има вечни живот. 48Ја сам хлеб живота. 49Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су помрли. 50Али хлеб који долази са неба је такав да ко једе од њега не умире. 51Ја сам хлеб живота који је сишао са неба. Ко буде јео од овог хлеба, живеће заувек. Хлеб који ћу ја дати је моје тело које дајем да би свет живео.“
52На ово Јевреји почеше жестоко да негодују. Питали су се: „Како овај може да нам да своје тело да једемо?“
53Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крв његову, нећете имати живота у себи. 54Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути у Последњи дан. 55Јер је моје тело истинска храна и моја крв је истинско пиће. 56Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57Као што је мене послао живи Отац, те ја живим због Оца, тако ће и онај који мене једе живети због мене. 58Ово је тај хлеб који је сишао са неба. Он није као онај што су јели ваши преци, јер су они, ипак, помрли. Ко једе овај хлеб, живеће заувек.“ 59Ово је Исус изрекао у Кафарнауму, док је поучавао у синагоги.
60Кад су то чули, многи од његових ученика рекоше: „Тешко је усвојити ово учење. Ко може да га прихвати?“ 61Исус је у себи знао да његови ученици гунђају због његове беседе, те им је рекао: „Зар вас ово наводи да одустанете? 62А шта ћете рећи када будете гледали Сина Човечијег да се враћа тамо где је пре био?
63Дух Божији је тај који даје живот. Човек то не може. Речи које сам вам рекао Дух су и живот су. 64Али, има међу вама оних који не верују.“ Наиме, Исус је од почетка знао да неки неће веровати у њега и ко ће га издати. 65Тада рече: „Зато сам вам рекао: ’Нико не може доћи к мени, ако му то Отац не омогући.’“
66Тада су га многи ученици напустили и нису више ишли за њим.
67Зато је Исус упитао Дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“
68Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да одемо? Ти имаш речи вечног живота. 69Ми смо уверени и знамо да си ти свети Божији посланик.“
70Исус им рече: „Нисам ли баш ја изабрао вас Дванаесторицу? А ипак, један од вас је ђаво.“ 71Исус је ово рекао мислећи на Јуду, сина Симона Искариота, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.

Pilihan Saat Ini:

Јован 6: NSP

Sorotan

Berbagi

Salin

None

Ingin menyimpan sorotan di semua perangkat Anda? Daftar atau masuk