Marko 8:1-30

Podijeli

Marko 8:1-30 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)

Jednom prilikom okupilo se mnogo ljudi pa, kako nisu imali što jesti, Isus je pozvao svoje učenike i rekao im: »Žao mi je ovih ljudi. Sa mnom su već tri dana, a nemaju ništa za jelo. Ako ih pošaljem kući gladne, onesvijestit će se na putu; neki od njih došli su izdaleka.« Njegovi su učenici odgovorili: »Kako bi itko na ovom pustome mjestu mogao naći dovoljno kruha za sve ove ljude?« Isus ih je upitao: »Koliko kruhova imate?« »Sedam«, odgovorili su. Isus je zatim zapovjedio ljudima da sjednu na zemlju. Uzeo je sedam kruhova, zahvalio Bogu, razlomio ih i dao učenicima da podijele ljudima. Oni su ga poslušali. Imali su, također, i nekoliko ribica. Isus je zahvalio za njih i rekao učenicima da i njih podijele. Ljudi su jeli i nasitili se. Učenici su zatim sakupili ostatke hrane i napunili njima sedam košara. Bilo je ondje oko četiri tisuće muškaraca. Kada su se najeli, Isus im je rekao da odu. Odmah zatim ušao je sa svojim učenicima u lađicu. Uputili su se u okolicu Dalmanute. Tada su došli farizeji i počeli se prepirati s njim. Da ga iskušaju, tražili su od njega čudesni znak s Neba. Isus je duboko uzdahnuo i rekao: »Zašto ovaj naraštaj traži znak? Govorim vam istinu. Nikakav vam se znak neće dati.« Zatim je otišao od njih, ušao je opet u lađicu i otplovio na drugu stranu jezera. Njegovi su učenici zaboravili ponijeti kruh. Ništa nisu imali sa sobom u lađici osim jednoga kruha. Isus ih je upozorio: »Pazite! Čuvajte se farizejskog i Herodovoga kvasca.« A oni su počeli međusobno raspravljati o značenju, govoreći: »Rekao je to jer nemamo kruha.« Isus je znao što govore pa im je rekao: »Zašto raspravljate o tome što nemate kruha? Još uvijek ne razumijete i ne shvaćate značenje? Zar ste tako tvrdoglavi? Zar vaše oči ništa ne vide? Zar vaše uši ništa ne čuju? Zar se ne sjećate? Kad sam razlomio pet kruhova za pet tisuća ljudi, koliko ste košara ostataka nakupili?« »Dvanaest«, rekli su. »Kad sam razlomio sedam kruhova za četiri tisuće ljudi, koliko ste punih košara ostataka nakupili?« »Sedam«, rekli su. Na to im je rekao: »Zar još uvijek ne razumijete?« Isus i njegovi učenici stigli su u Betsaidu. Neki su mu ljudi doveli slijepog čovjeka i zamolili da ga dotakne. Isus je uzeo slijepca za ruku i odveo ga izvan sela, pljunuo mu na oči, stavio ruke na njega i upitao ga: »Vidiš li što?« Slijepac je pogledao i rekao: »Vidim ljude; izgledaju kao drveće koje hoda uokolo.« Zatim mu je ponovo stavio ruke na oči. Čovjek je na to širom otvorio oči. Vid mu se vratio i sve je jasno vidio. Tada ga je Isus poslao kući i rekao mu da ne ide u selo. Isus je s učenicima otišao u sela oko Filipove Cezareje. Putem ih je upitao: »Što kažu ljudi, tko sam ja?« Oni su mu odgovorili: »Jedni kažu da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, a neki pak da si jedan od proroka.« Tada ih je upitao: »A vi, što kažete, tko sam ja?« Petar mu je odgovorio: »Ti si Krist.« Tada ih je Isus upozorio da nikome ne pričaju o njemu.

Marko 8:1-30 Biblija kralja Jakova (BKJ)

U one dane, kad je mnoštvo bilo vrlo veliko i nisu imali što jesti, Isus je dozvao svoje učenike pa im rekao: “Sažalio sam se na mnoštvo jer su već tri dana sa mnom, a nemaju što jesti, a ako ih otpustim njihovim kućama dok poste, klonut će na putu, jer su neki od njih došli izdaleka.” A njegovi su mu učenici odgovorili: “Otkuda bi tko mogao ove nasititi kruhom ovdje u pustinji?” I upitao ih je: “Koliko kruhova imate?” A oni su odgovorili: “Sedam.” Tada je zapovjedio ljudima da posjedaju po zemlji, i uzeo sedam kruhova, zahvalio i prelomio ih, te dao svojim učenicima da stave pred njih; i oni su ih stavili pred ljude. A imali su nekoliko ribica, pa ih je blagoslovio i zapovjedio da i njih stave pred ljude. Tako su jeli i nasitili se, a od preostalih ulomaka podigli su sedam košara. A onih što su jeli bilo je oko četiri tisuće; onda ih je raspustio, te je odmah sa svojim učenicima ušao u lađu i došao u krajeve Dalmanute. Zatim su izašli farizeji i počeli raspravljati s njim; iskušavajući ga, zatražili su od njega znak s neba. A on je duboko uzdahnuo u svome duhu i rekao: “Zašto ovaj naraštaj traži znak? Uistinu vam kažem, neće se dati znak ovom naraštaju.” Onda ih je ostavio, ponovo ušao u lađu i otišao na drugu stranu. A učenici su zaboravili uzeti kruha; nisu imali sa sobom na lađi više od jednog kruha. I naložio im je govoreći: “Pazite, čuvajte se kvasca farizejskoga i kvasca Herodovog!” A oni su raspravljali među sobom govoreći: “To je zato što nemamo kruha.” A kad je Isus to saznao, upitao ih je: “Zašto raspravljate što nemate kruha? Zar još ne uviđate i ne razumijete? Zar vam je srce još više otvrdnulo? Imate oči, a ne vidite? Uši imate, a ne čujete? Zar se ne sjećate? Kad sam razlomio pet kruhova na pet tisuća, koliko ste punih košara ulomaka podigli?” Odgovorili su mu: “Dvanaest.” “A kad sam sedam razlomio na četiri tisuće, koliko ste punih košara ulomaka podigli?” A oni su odgovorili: “Sedam.” Nato im je rekao: “Kako ne razumijete?” Zatim je došao u Betsaidu; i doveli su mu slijepca i zaklinjali ga da ga se dotakne. I uhvatio je slijepca za ruku i odveo ga izvan sela; i kad mu je pljunuo u oči i stavio svoje ruke na njega, upitao ga je vidi li što. A on se zagledao i rekao: “Vidim ljude kao stabla, gdje hodaju!” Nakon toga, ponovo mu je položio svoje ruke na oči i tako učinio da progleda. I bio je ozdravljen te je svakog jasno vidio. Tada ga je poslao njegovoj kući govoreći: “Niti ulazi u selo, niti to pričaj nekome u selu!” Zatim su Isus i njegovi učenici otišli u sela Cezareje Filipove; a putem je upitao svoje učenike govoreći im: “Što kažu ljudi, tko sam ja?” A oni su odgovorili: “Ivan Krstitelj; ali neki kažu, Ilija; a drugi da si jedan od proroka.” A on ih je upitao: “Ali što vi kažete, tko sam ja?” A Petar je odgovorio rekavši mu: “Ti si Krist!” I naložio im je da nikome ne govore o njemu.

Marko 8:1-30 Knjiga O Kristu (KOK)

U to se vrijeme opet okupi veliko mnoštvo, a ljudi nisu imali što jesti. Isus pozove učenike te im reče: “Žao mi je tih ljudi. Već su tri dana ovdje sa mnom i više nemaju što jesti. Ako ih pošaljem gladne kućama, klonut će na putu. Neki su došli izdaleka.” “Pa kako da im u ovoj pustoši nabavimo dovoljno hrane?” upitaju učenici. “Koliko kruhova imate?” upita ih. “Sedam”, odgovore. Nato on reče mnoštvu da posjeda po zemlji. Zatim uzme sedam kruhova, zahvali za njih Bogu, razlomi ih na komade i dade svojim učenicima. A učenici ih podijele mnoštvu. Nađe se i nekoliko ribica. Isus ih blagoslovi pa reče učenicima da i njih podijele. Svi se nasitiše, a zatim pokupe sedam košara preostale hrane. Ondje je bilo oko četiri tisuće muškaraca. Pošto su jeli, on ih otpusti kućama. Odmah zatim uđe s učenicima u lađu i doplovi u okolicu Dalmanute. Kad farizeji doznaju da je stigao, dođu s njime raspravljati. Tražili su od njega da im pokaže znak s neba kao potvrdu. Kad je to čuo, on uzdahne i reče: “Zašto ovaj naraštaj neprestano traži znakove? Zaista vam kažem, ovaj ih naraštaj neće dobiti.” Zatim se vrati u lađicu, ostavi ih i preplovi na drugu stranu jezera. No učenici su zaboravili ponijeti hrane prije polaska te su sa sobom u lađi imali samo jedan kruh. Isus ih strogo opomene: “Čuvajte se farizejskoga kvasca i kvasca kralja Heroda!” “Nemamo kruha”, govorili su međusobno jer mišljahu da im je zato to rekao. Isus je čuo o čemu govore pa reče: “Zašto govorite o tomu da nemate kruha? Zar još niste razumjeli, zar ne shvaćate? Zar su vam srca tako otvrdnula? Imate oči, a ne vidite! Imate uši, a ne čujete! Zar ništa ne možete upamtiti? A onih pet tisuća muškaraca koje sam nahranio razlomivši pet kruhova? Koliko ste punih košara ostataka skupili nakon toga?” “Dvanaest”, odgovore. “A koliko je košara hrane preostalo kad sam razlomio sedam kruhova i njima nahranio četiri tisuće muškaraca?” “Sedam punih košara”, rekoše. “Pa zar još ne razumijete?” upita ih. Kad stignu u Betsaidu, dovedu mu slijepca i zamole ga da ga dotakne i iscijeli. Isus uzme slijepca za ruku i povede ga izvan sela, pljune mu u oči te na njih položi ruke. “Vidiš li što?” upita ga. Čovjek podiže pogled. “Vidim ljude,” reče, “ali nejasno, poput stabala koja hodaju!” Tada mu Isus ponovno stavi ruke na oči i čovjeku se taj put posve vrati vid, tako da je vidio sasvim jasno. Isus ga pošalje kući. “Ne svraćaj putem u selo”, reče mu. Isus i njegovi učenici odu iz Galileje u sela Filipove Cezareje. On ih putem upita: “Što ljudi kažu, tko sam ja?” “Neki kažu da si Ivan Krstitelj,” odgovore učenici, “drugi kažu da si Ilija, a treći da si jedan od proroka.” Tada ih upita: “A za koga me vi držite?” Petar odgovori: “Ti si Krist!” Isus im zabrani da ikomu o njemu govore.