Marko 8:1-30

U one dane, kad je mnoštvo bilo vrlo veliko i nisu imali što jesti, Isus je dozvao svoje učenike pa im rekao: “Sažalio sam se na mnoštvo jer su već tri dana sa mnom, a nemaju što jesti, a ako ih otpustim njihovim kućama dok poste, klonut će na putu, jer su neki od njih došli izdaleka.” A njegovi su mu učenici odgovorili: “Otkuda bi tko mogao ove nasititi kruhom ovdje u pustinji?” I upitao ih je: “Koliko kruhova imate?” A oni su odgovorili: “Sedam.” Tada je zapovjedio ljudima da posjedaju po zemlji, i uzeo sedam kruhova, zahvalio i prelomio ih, te dao svojim učenicima da stave pred njih; i oni su ih stavili pred ljude. A imali su nekoliko ribica, pa ih je blagoslovio i zapovjedio da i njih stave pred ljude. Tako su jeli i nasitili se, a od preostalih ulomaka podigli su sedam košara. A onih što su jeli bilo je oko četiri tisuće; onda ih je raspustio, te je odmah sa svojim učenicima ušao u lađu i došao u krajeve Dalmanute. Zatim su izašli farizeji i počeli raspravljati s njim; iskušavajući ga, zatražili su od njega znak s neba. A on je duboko uzdahnuo u svome duhu i rekao: “Zašto ovaj naraštaj traži znak? Uistinu vam kažem, neće se dati znak ovom naraštaju.” Onda ih je ostavio, ponovo ušao u lađu i otišao na drugu stranu. A učenici su zaboravili uzeti kruha; nisu imali sa sobom na lađi više od jednog kruha. I naložio im je govoreći: “Pazite, čuvajte se kvasca farizejskoga i kvasca Herodovog!” A oni su raspravljali među sobom govoreći: “To je zato što nemamo kruha.” A kad je Isus to saznao, upitao ih je: “Zašto raspravljate što nemate kruha? Zar još ne uviđate i ne razumijete? Zar vam je srce još više otvrdnulo? Imate oči, a ne vidite? Uši imate, a ne čujete? Zar se ne sjećate? Kad sam razlomio pet kruhova na pet tisuća, koliko ste punih košara ulomaka podigli?” Odgovorili su mu: “Dvanaest.” “A kad sam sedam razlomio na četiri tisuće, koliko ste punih košara ulomaka podigli?” A oni su odgovorili: “Sedam.” Nato im je rekao: “Kako ne razumijete?” Zatim je došao u Betsaidu; i doveli su mu slijepca i zaklinjali ga da ga se dotakne. I uhvatio je slijepca za ruku i odveo ga izvan sela; i kad mu je pljunuo u oči i stavio svoje ruke na njega, upitao ga je vidi li što. A on se zagledao i rekao: “Vidim ljude kao stabla, gdje hodaju!” Nakon toga, ponovo mu je položio svoje ruke na oči i tako učinio da progleda. I bio je ozdravljen te je svakog jasno vidio. Tada ga je poslao njegovoj kući govoreći: “Niti ulazi u selo, niti to pričaj nekome u selu!” Zatim su Isus i njegovi učenici otišli u sela Cezareje Filipove; a putem je upitao svoje učenike govoreći im: “Što kažu ljudi, tko sam ja?” A oni su odgovorili: “Ivan Krstitelj; ali neki kažu, Ilija; a drugi da si jedan od proroka.” A on ih je upitao: “Ali što vi kažete, tko sam ja?” A Petar je odgovorio rekavši mu: “Ti si Krist!” I naložio im je da nikome ne govore o njemu.