Jeremija 42:1-12
Jeremija 42:1-12 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Ondje su se okupili svi vojni zapovjednici te Johanan — Kareahov sin, i Jezanija — Hošajin sin, kao i cijeli narod, od prvog do zadnjega. Otišli su kod proroka Jeremije i rekli mu: »Molimo te, poslušaj nas. Pomoli se našem BOGU za sve nas preživjele. Nekad nas je bilo mnogo, ali kao što vidiš, preostala nas je još samo nekolicina. Neka nam tvoj BOG objavi kamo trebamo ići i što trebamo raditi.« »Razumio sam vas«, odgovorio im je prorok Jeremija. »Molit ću se vašem BOGU, kao što ste tražili. Reći ću sve što vam poruči BOG. Ništa neću zatajiti.« Tada su oni rekli Jeremiji: »Ako ne napravimo sve što nam tvoj BOG poruči preko tebe, neka BOG istinito i pošteno svjedoči protiv nas. Poslušat ćemo svoga BOGA, kojem te šaljemo, bez obzira na to svidi li nam se njegova poruka ili ne. Bit će nam dobro kad se pokorimo svome BOGU.« Deset dana kasnije Jeremija je čuo BOŽJU poruku. Pozvao je Johanana — Kareahovog sina, i sve vojne zapovjednike koji su bili s njim. Tražio je da se svi okupe, od prvog do zadnjega. Rekao im je: »BOG Izraela, kojem ste me poslali sa svojim molbama, poručuje: ‘Ako se okrenete i ostanete u ovoj zemlji, izgradit ću vas. Neću vas uništiti. Kao biljku ću vas posaditi, a ne iščupati. Žao mi je zbog nesreće koju sam vam donio. Bojite se babilonskoga kralja, ali ne morate ga se bojati. Ne morate pred njim strahovati, jer ja sam uz vas’, kaže BOG. ‘Spasit ću vas i osloboditi od njega. Smilovat ću vam se pa će se i on smilovati. Pustit će vas da živite u svojoj zemlji.’
Jeremija 42:1-12 Biblija kralja Jakova (BKJ)
Tada su svi zapovjednici vojski i Johanan, sin Kareahov, i Jezanija, sin Hošajin, i sav narod, od najmanjeg sve do najvećeg, pristupili pa rekli proroku Jeremiji: “Neka, zaklinjemo te, molba naša dospije pred tebe i moli se za nas GOSPODU, Bogu svojem, baš za sav ovaj ostatak; (jer nas je ostalo malo od mnoštva, kako nas i tvoje oči vide), te neka nam GOSPOD, Bog tvoj, pokaže put kojim smijemo hoditi i ono što smijemo činiti.” Nato im je prorok Jeremija rekao: “Čuo sam vas. Evo, ja ću moliti GOSPODA, Boga vašega, prema riječima vašim. I dogodit će se da što god bude ono što će vam GOSPOD odgovoriti, ja ću vam to objaviti. Ništa vam neću uskratiti.” Zatim su oni rekli Jeremiji: “Neka GOSPOD bude istinit i vjeran svjedok među nama ako ne postupimo baš prema svemu onome s čime će te GOSPOD, Bog tvoj, poslati k nama. Bilo da bude dobar ili bilo da bude zao, mi ćemo biti poslušni glasu GOSPODA, Boga svojega, kome te šaljemo, da nam bude dobro kada smo poslušni glasu GOSPODA, Boga svojega.” I dogodilo se poslije deset dana da je riječ GOSPODNJA došla Jeremiji. Tada je on pozvao Johanana, sina Kareahova, i sve zapovjednike vojski koji su bili s njim i sav narod, od najmanjeg sve do najvećeg, te im rekao: “Ovako govori GOSPOD, Bog Izraelov, kome ste me poslali da pred njega iznesem molbu vašu: ‘Ako budete još uvijek ostali u ovoj zemlji, tada ću vas sagraditi, a ne razoriti vas; i zasadit ću vas, a ne iščupati vas. Jer se kajem za zlo što sam vam ga učinio. Ne bojte se kralja babilonskoga, od kojega vi sad strahujete. Ne bojte ga se’, govori GOSPOD, ‘jer sam ja s vama da vas spasim i izbavim vas iz ruke njegove. I iskazat ću vam milosrđe, da vam i on bude milosrdan i učini da se vratite na vlastitu zemlju.’