Izaija 44:9-20
Izaija 44:9-20 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Neki ljudi rade idole, ali su bezvrijedni. Sviđaju im se, ali od njih nema koristi. Oni koji svjedoče za idole, slijepi su i neznalice, samo se sramote. Tko radi beskorisnog lažnoga boga, u kalup lijevajući rastaljeni metal? On i njemu slični bit će izvrgnuti sramoti; obrtnici su samo ljudi. Neka se svi okupe i pojave, prepast će se i osramotiti. Kovač uzima alat i radi idola na užarenom ugljenu. Oblikuje ga čekićima, obrađuje snažnom rukom. Ogladni i izgubi snagu, ne pije vodu i umori se. Tesar mjeri užetom, pisaljkom crta lik pa ga rezbari dlijetima i obilježava šestarom. Napravi ga po ljudskom liku, dâ mu ljepotu čovjeka, da stoji u hramu. Posiječe cedrove, uzme čempres ili hrast pa ga za sebe odnjeguje među šumskim drvećem, ili posadi bor koji naraste od kiše. To je čovjeku ogrijev; on uzima malo drva da se ugrije, pali vatru i peče kruh. Ali onda izrezbari boga i slavi ga, napravi idola i klanja mu se. Polovicu drva spali u vatri, na tome isprži meso, jede ga i najede se. Uz to se i grije i govori: »Ah, toplo mi je, vidim vatru.« Od ostatka napravi boga, svog idola, pada pred njim i klanja mu se. Moli mu se i govori: »Spasi me, jer ti si moj bog.« Takvi ljudi ništa ne znaju i ne razumiju. Oči su im zaslijepljene pa ne vide, a srce im je zatvoreno pa ne razumiju. Nitko od njih da bi razmislio, nitko nema znanja ni pameti da kaže: »Pola sam drveta spalio u vatri, na žeravici ispekao kruh, ispržio meso i pojeo ga. Zar da od ostatka napravim nešto gnjusno? Zar da se klanjam drvenoj kladi?« Hrani se pepelom, zavodi ga obmanuto srce, ne može se spasiti, ne može priznati: »Idol u mojoj ruci je laž!«
Izaija 44:9-20 Biblija kralja Jakova (BKJ)
Oni koji prave izrezbarene likove su isprazni, i njihovi ljubimci nisu na korist. I sami su sebi svjedoci; ništa ne vide niti znaju, da bi bili posramljeni. Tko je oblikovao boga ili lijevao lik izrezbareni što ničemu ne koristi? Gle, svi njegovi drugovi bit će posramljeni: i obrtnici, oni od ljudi. Neka se svi sakupe, neka ustanu; da, bojat će se i bit će posramljeni svi zajedno. Kovač kliještima radi nad ugljevljem i oblikuje ga čekićima i izrađuje ga snagom mišica svojih. Da, gladan je, i nema više snage, ne pije vode i umara se. Tesar rasteže uzicu svoju, označuje ga pisaljkom, obrađuje ga dlijetima i označuje ga šestarom, pa ga označava prema obličju čovjeka, prema ljepoti čovječjoj, da bi ostao u kući. Siječe si cedrove, te uzima čempres i hrast što ga je za sebe krijepio među stablima šumskim. Sadi jasen, a kiša ga hrani. Onda bude čovjeku za loženje, jer će ga on uzeti da se ogrije. Da, pali ga i peče kruh, da, i izrađuje boga i iskazuje mu štovanje; radi pravi izrezbareni lik i pada pred njim. Dijelom od toga loži u ognju; tim djelom od toga jede meso, peče pečenku i nasiti se. Da, grije se i govori: “Aha, ugrijao sam se i vidio oganj.” A ostatkom od toga čini boga, baš svog izrezbarenog lika; pred njim pada i iskazuje mu štovanje, i moli mu se i govori: “Izbavi me, jer si ti moj bog.” Ne znaju i ne razumiju, jer je zaslijepio oči njihove da ne vide, i srca njihova da ne mogu razumjeti. I nitko ne promišlja u srcu svome, ni nema ni znanja ni razumijevanja da kaže: “Dijelom od ovoga naložio sam oganj, da, i na žeravici od toga ispekao sam kruh; ispekao sam meso i pojeo ga. Pa zar ću od onoga što ostane načiniti gnjusobu? Zar ću padati pred komadom drveta?” Hrani se pepelom, prijevarno srce skrenulo ga je da dušu svoju ne može izbaviti ni reći: “Nije li to laž u desnici mojoj?”