Postanak 50:12-26
Postanak 50:12-26 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Jakovljevi su sinovi postupili prema očevom nalogu: odnijeli su ga u Kanaan i sahranili u spilji na polju Makpeli, kod Mamre, na polju koje je Abraham kupio od Hetita Efrona za sahranu. Nakon što je sahranio oca, Josip se vratio u Egipat, zajedno s braćom i svima koji su otišli s njim na sahranu. Budući da im je otac umro, Josipova su braća rekla: »Što ako je Josip ljut na nas pa nam istom mjerom vrati za sve zlo koje smo mu učinili?« Zato su poručili Josipu: »Prije nego što je umro, otac nam je naredio da ti kažemo: ‘Molim te, oprosti svojoj braći zločin i grijeh koji su počinili kad su ti nanijeli ono zlo.’ Zato, molimo te, oprosti nam naš zločin. I mi smo sluge Boga tvog oca.« Kad su mu prenijeli njihovu poruku, Josip je zaplakao. Zatim su njegova braća došla, pala ničice pred njim i rekla: »Bit ćemo tvoji robovi.« No Josip im je rekao: »Ne bojte se. Zar sam ja na mjestu Boga? Iako ste mi namjeravali nanijeti zlo, Bog je to okrenuo na dobro, da spasi mnoge živote, baš kao što sada čini. Dakle, ne bojte se. Ja ću se brinuti o vama i vašoj djeci.« Tako ih je umirio ljubaznim riječima. Josip je ostao živjeti u Egiptu zajedno s obitelji svog oca. Živio je 110 godina, vidio je Efrajimovu djecu do trećeg koljena, a i djecu Manašeovog sina Makira prihvatio je kao svoju. Josip je rekao svojoj braći: »Uskoro ću umrijeti, ali Bog će sigurno doći k vama. Izvest će vas iz ove zemlje i odvesti u zemlju koju je zakletvom obećao Abrahamu, Izaku i Jakovu.« I Josip je tražio svoju braću, Izraelove sinove: »Zakunite se da ćete moje kosti ponijeti odavde kad vam Bog dođe u pomoć i odvede vas natrag.« Josip je umro sa 110 godina. U Egiptu su ga balzamirali i položili u sanduk.
Postanak 50:12-26 Biblija kralja Jakova (BKJ)
Tako su njegovi sinovi postupili kako im je on zapovjedio; jer su ga sinovi njegovi odnijeli u zemlju kanaansku te ga pokopali u špilji na polju Makpeli, ispred Mamre, koju je Abraham kupio s poljem od Efrona Hetita kao posjed za grobnicu. Zatim se Josip vratio u Egipat: on i braća njegova i svi koji su s njim išli pokopati njegova oca, nakon što je pokopao oca svoga. A kad su Josipova braća vidjela da im je otac umro, rekli su: “Možda nas Josip zamrzi, pa nam doista uzvrati za sve zlo što smo mu učinili. Tako su Josipu poslali glasnika govoreći: “Tvoj je otac prije smrti zapovjedio, govoreći: ‘Ovako recite Josipu: molim te, sada oprosti prijestup braći svojoj i njihov grijeh jer su ti učinili zlo.’ A sada te molimo, oprosti prijestup slugama Boga oca tvoga!” A Josip se rasplakao dok su mu govorili. Zatim su i njegova braća došla te pali pred licem njegovim i rekli: “Evo, tvoje smo sluge!” Nato im je Josip odgovorio: “Ne bojte se! Jesam li ja na mjestu Boga? Ali što se vas tiče, vi ste protiv mene smišljali zlo; ali je Bog to namijenio na dobro, da ostvari kao što je to dan danas: da sačuva žive mnoge ljude. Stoga se ne bojte! Ja ću vas i vaše malene prehranjivati.” Zatim ih je tješio i ljubazno im govorio. Tako je Josip prebivao u Egiptu: on i ukućani oca njegova; a poživio je Josip stotinu i deset godina. I Josip je gledao djecu Efrajimovu do trećeg naraštaja; i djeca Makira, Manašeova sina bila su othranjena na Josipovim koljenima. Zatim je Josip rekao braći svojoj: “Ja umirem! A vas će Bog sigurno pohoditi i odvesti vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Abrahamu, Izaku i Jakovu.” Tada je Josip obvezao zakletvom sinove Izraelove govoreći: “Bog će vas zasigurno pohoditi, a vi morate ponijeti moje kosti odavde!” Tako je Josip umro kad je bio star sto i deset godina; zatim su ga balzamirali i položili u lijes u Egiptu.