Postanak 48:13-22
Postanak 48:13-22 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Zatim je uzeo obojicu i primaknuo ih Izraelu, Efrajima k Izraelovoj lijevoj ruci, a Manašea k desnoj. No Izrael je ispružio desnu ruku popreko i položio je na Efrajimovu glavu, iako je Efrajim bio mlađi. Zatim je prekrižio ruke i položio lijevu ruku na Manašeovu glavu, iako je Manaše bio prvorođeni. Tada je Izrael blagoslovio Josipa i rekao: »Bog kojem su služili moji očevi Abraham i Izak, Bog koji mi je pastir cijeloga mog života, anđeo koji me spašavao od svakog zla, neka blagoslovi ove dječake, da se po njima čuva sjećanje na moje ime i ime mojih očeva Abrahama i Izaka, i da ih ima mnogo na zemlji.« Kad je Josip vidio da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Efrajimovu glavu, to mu nije bilo drago, pa mu je uzeo ruku da bi je premjestio s Efrajimove glave na Manašeovu. »Ne, oče«, rekao je. »Manaše je prvorođeni — na njegovu glavu položi desnu ruku.« Ali njegov je otac odbio i rekao: »Znam, sine, znam. I od njega će postati narod i on će postati velik. No njegov mlađi brat bit će veći od njega i od njegovih će potomaka postati mnoštvo naroda.« Tako ih je Izrael tog dana blagoslovio i rekao: »Po vama će Izraelci blagoslivljati druge. Govorit će: ‘Neka ti Bog bude dobar kao Efrajimu i Manašeu.’« Tako je Efrajima stavio ispred Manašea. Zatim je Izrael rekao Josipu: »Evo, uskoro ću umrijeti, ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju vaših predaka. A tebi dajem jedan dio više nego tvojoj braći: planinski kraj Šekem koji sam svojim mačem i lûkom oteo Amorejcima.«
Postanak 48:13-22 Biblija kralja Jakova (BKJ)
Zatim ih je Josip uzeo obojicu, Efrajima svojom desnicom, Izraelu s lijeve strane, a Manašea svojom ljevicom, Izraelu s desne strane, te ih približio k njemu. A Izrael je ispružio desnicu svoju te ju položio na glavu Efrajimovu, koji je bio mlađi, a svoju ljevicu na Manašeovu glavu, tako je namjerno namjestio ruke svoje, jer je Manaše bio prvorođenac. Tako je blagoslovio Josipa te rekao: “Bog, pred kojim su hodili očevi moji Abraham i Izak, Bog koji me hranio cijelog života mojega do dana današnjega, Anđeo koji me je otkupio od svakoga zla, neka blagoslovi dječake! I neka se oni prozovu mojim imenom i imenom mojih očeva Abrahama i Izaka; i neka prerastu u mnoštvo usred zemlje!” A kad je Josip opazio da je njegov otac položio desnicu svoju na Efrajimovu glavu, zamjerilo mu se, pa je podigao očevu ruku da ju premjesti s Efrajimove glave na glavu Manašeovu. Onda je Josip rekao ocu svome: “Ne tako, oče moj, jer ovo je prvorođenac; položi desnicu svoju na njegovu glavu!” A njegov je otac to odbio te rekao: “Znam, sine moj, znam! I on će postati narod, pa će i on biti velik. Ali će doista njegov mlađi brat biti veći od njega, a njegovo će sjeme postati mnoštvo naroda.” Tako ih je toga dana blagoslovio, govoreći: “U tebi će se Izrael blagoslivljati, govoreći: Bog te učinio kao Efrajima i Manašea!” Tako je Efrajima postavio ispred Manašea. Zatim je Izrael rekao Josipu: “Evo, ja umirem, ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju vaših očeva. Štoviše tebi sam darovao jedan dio više nego braći tvojoj, što sam ga mačem svojim i lukom svojim uzeo iz ruke Amorejaca.”